Olga Danilović nakon uspeha karijere: "Nisam se predala ni kada je bila 6:0, nisam, jer..."

Veliki podvig srpske teniserke

Olga Danilović napravila je uspeh karijere, pošto je u trećem kolu Rolan Garosa savladala hrvatsku teniserku Donu Vekić rezultatom 2:1 (0:6, 7:5, 7:6).

Iako je prvi set izgubila vrlo lako i ubedljivo, to je nije omelo da načini veliki preokret i plasira se u osminu finala.

Preporučujemo

Nakon meča Danilovićeva je iznela svoje utiske.

- Osećam se umorno i veoma srećno. Izgubila sam prvi set sa 6:0 i već nisam bila sa svojim mislima, ali je sve teklo brzo. Drago mi je što sam se izborila sa tim teškim poenima i trenucima. Srećna sam što sam prošla dalje - započela je Olga.

Kako si pregurala sa kolenom i kako si preokrenula u tajbrejku?

- Moj "peč" preko kolena je moj novi trend. To je nešto što se nalazi na mom kolenu što mi pomaže. Pokušavam da odagnam taj bol. Trenutno je dobro i to radi. U tajbrejku sam rekla da smo do tada igrale tri sata. Ne razmišljate da li ste umorni ili ne, samo sam gledala da idem na sledeći poen - nastavila je srpska teniserka.

Šta je istorija današnje pobede? Igrala si tri sata, tajbrejk, šta je najvažnije mentalno?

-  Znate, moj trener uvek kaže da je najvažnije uzeti poslednji poen, to je moja logika, ali ovo je za mene posebno. Juče je bila velika pobeda, završila sam u 18.30, a morala sam da igram u 11.00. Ostavila sam telefon, prepustila se rutini, nisam dobro krenula, ali drago mi je što idem dan po dan i igram protiv najboljih igračica i što se borim, čak i kada nije išlo dobro. Poenta svega je da verujete u sebe. Ona je igrala odlično, ja dobro, na kraju dana to je samo nekoliko poena. Treba da verujete u sebe - nastavila  je Olga Danilović.

Zbog čega si toliko plakala posle meča?

- To su suze olakšanja i sreće. Igrali smo tri sata i osam minuta. Sedite toliko i postaće vam dosadno... Biti pod tim stresom toliko, ne znam ni da li je zdravo. Sve izađe iz vas i za mene je to bilo veliko olakšanje i to što sam rekla da to zaslužujem sebi. Ne samo za sebe, nego za tim. Borila sam se za svaki udarac, pokušala sam da vratim svaki. Bio je to momenat ponosa za mene u kojem sam uživala. Nisam imala vremena juče da uživam u toj pobedi - naglasila je srpska teniserka.

Kako opisuješ svoj novi uspeh na Rolan Garosu i igru na šljaci?

- Volim šljaku. Rođena sam na šljaci. U Evropi uglavnom imamo terene na šljaci. Volim duge poene, da budem kreativna na terenu. Ne znam, to je nešto u čemu uživam ovde u Parizu. Ne znam zašto, ali to je čitava magija oko toga. Svaki meč je kao neki blagoslov, pokušavam da izvučem najviše iz toga. Naravno, šljaka je nešto u čemu uživam i na njoj se osećam najbolje - otkriva Olga.

Šta ti je prolazilo kroz glavu?

- Radost, to je jedino meni prolazilo kroz glavu, prosto taj neki momenat ponosa na sebe, da tako kažem, jer danas šta sam izvukla, da me neko pita kako - ne znam. Kad god se izvuku ovakvi mečevi, ti ne znaš. To te vuče da ideš dalje, da guraš, da ne daš nijedan poen, bukvalno. To je neki momenat - gotovo je, bravo! Sav trud i rad ne samo na ovom meču, nego generalno. Nisam se predala ni kada je bila 6:0, nisam, jer je to najgora stvar koju možeš da uradiš - ističe Danilovićeva.

Svi smo se znojili, iako je bilo ledeno na tribinama... Kako su prošli sati između dva meča i malo više o treneru, šta ste pričali?

- Nekako, radim i pričam sa trenerom što i svaki dan. Dani idu brzo ovde. Kada je kiša i ne baš, ali sve se brzo dešava, da si konstantno u nekom pokretu. Igramo karte, igrice na Telefonu, pasijans Solitaire - tata i ja ubijamo ovu igricu. Imam neku rutinu, pričamo o meču, odemo na večeru gde ne pričamo o tenisu. Tu smo dve nedelje da više nemamo ni šta da pričamo. Trudimo se da sve bude normalnije. Izlazim sa istim ciljem na meč. Kada sam saznala da igram od 11.00 znala sam da moram da se pripremim da je to novi dan, da je to bila prelepa pobeda, ali da dolazi nešto novo. Dobila sam puno prelepih poruka, ali sam se potrudila da se čujem sa bliskim ljudima, da ugasim telefon, pogledam seriju i zaspim što je pre moguće. Zaspala sam oko 23.15, 23.20, da što pre sve to završim.

Da li imaš neke flešbekove iz detinjstva, jer si iz čuvene sportske porodice?

- Ne toliko, ali kada god igraš nekako uvek znaš ko je tu stvarno za tebe. Znam da iza sebe imam ljude koji su iza mene. To mi daje dodatni motiv, u momentu meča ne razmišljam ni o čemu, osim - igraj, igraj... Nije bitan forhend, bekhend, da li me nešto boli, nego da dam sve od sebe, a posle meča dolaze neki, ne flešbekovi, nego kad se čujem sa mamom, tatom, to sve bude još emotivnije.

Nije gotovo, imaš i sledeći meč ovde, Vondrušova ili Pake. Vondrušova je pobedila na Vimbldonu...

- Super, ti brojevi su mi zanimljivi, ali me ne zanimaju iskreno. Što se tiče sledeće protivnice, ako bude bila Vondrušova, nikad se ne zna. Ko god da je, svi smo odigrali tri-četiri meča i osećamo se dobro. Ako igraš protiv prve, nije isto, ali ako uđeš u neki ritam, stvarno nema razlike. Izgubila sam u trećem setu, bilo je hard-kord ali nebitno. Daću sebi oduška, da ne razmišljam, da li igram protiv nje ili bilo koga. Da uživam i za današnji i jučerašnji meč.

Momenat kad su svi stali, skandirali, da li je to najlepši momenat?

- To je sigurno jedan od najlepših teniskih momenata u životu. Za to se trenira. Prelep stadion, za igru savršen. Hajde da je sigurno u Top 3.

Upitana je i o potencijalnoj rivalki, Vondrušovoj.

- Levoruka je igračica, pametno igra, menja ritam, nekako sa njom nikada ne znaš na čemu si. Očigledno da ima igru, jer je osvojila Grend slem, prosto i jednostavno. Nikoga se ne bojim.

Levoruka?

- Trevisan je levoruka. Možda su to drugačije stvari, ali nema nikakve veze. Pripremiću se najbolje moguće.

Srpska teniserka će se za prolaz u četvrtfinale otvorenog prvenstva Francuske boriti protiv pobednice duela Paket - Vondrušova.

(Telegraf.rs)