Čudo od Olge!

Zadržala noge na zemlji, a onda izgubila tlo pod nogama - ona šljaka nikada nije bila udobnija

Olga... Ko god te je danas gledao, stanje mu je od pritiska 300 sa 200 došlo do euforičnog i nekontrolisanog osmeha. E, vala, konačno i ta osmina finala Grend slema! Kao da mi je neko otpustio ventil. Ako se u hitnoj pitaju zašto im se ljudi javljaju sa poteškoćama u disanju, neka naknadno pogledaju meč Danilovićeve i Done Vekić u reprizi. Dobiće sve odgovore direktno sa Rolan Garosa.

Posle skoro pune decenije, Srbija ima jednu demu među 16 najboljih na velikoj prašnjavoj smotri u Parizu. Ne znam kako da pristupim analizi ovog trosatnog rolerkostera koji je konačno produkovao ono što smo svi od Olge davno očekivali. No, bolje ikad nego nikad, a ovo ikad je bilo veličanstveno i došlo taman kada su možda neki i pomislili da neće biti nikad.

Preporučujemo

Za mnoge je ovaj turnir počeo pre nekoliko dana, a ova naša devojka je na zadatku još od 21. maja kada je prvi put u kvalifikacijama stupila na teren. Verovali ili ne, već je izvezano šest pobeda. Ko se više i seća Todoni, Birel i Šarme. Ko više razmišlja o temelju koji je morao da bude napravljen da bi uopšte i bilo glavnog žreba.

Da li je optimizam bio opravdan? Nekada i nije, ali ovde sigurno jeste. I prošle godine je stigla do trećeg kola. Mnogi se sećaju ogromne štete i propuštene prilike protiv Ons Žaber na Suzan Lenglenu, pa se Olga osvetnički vratila pokraj Bulonjske šume.

Da odmah distanciramo normalno i očekivano od nenormalnog i sjajnog.

Kada je pala Trevisan, to je bio ovaj prvi par.

A, kada je pala Kolins, to je bio ovaj drugi par.

A, kada je pala Vekić, to je bila jedna emocija koja je sadržala oba para.

Kao kada vam nestane voda, pa se u cevi čuje ono žuborenje. Sve se nadate da će konačno poteći. I onda kada potekne, krene u nekoliko mlazova, pa se stušti iz sve snage.

E, tako je to danas izgledalo na stadionu Simon Matje.

Nije to dobro baš počelo. U stvari, ne da nije dobro počelo, nego je bila katastrofa u najavi.

Za samo 27 minuta je Danilovićeva sve izbacila u aut što se moglo izbaciti. Bez osvojenog gema je upotpunila sive oblake iznad Pariza.

Iz tmurne sudbe se počelo bežati malim i nesigurnim koracima.

Uz jedno štucanje, bilo je jasno da Dona gubi nadmoć, da će se iz egala roditi drama ili zaokružena priča.

Ono "hvala bogu više" iz prvog osvojenog gema se pretvorilo u ogromnu nadu koja je bljesnula u nekoliko navrata pri kraju seta, da bi se u izjednačenju dogodio pravi vatromet.

Možda sam preveliki optimista kada je Olga u pitanju, ali sam siguran da ovaj meč nije ono najbolje što može da priušti. Zadovoljan pobedom jesam, mentalnom snagom takođe, ali mi se čini da je protiv Kolins nastupila mnogo sigurnije i direktnije. Siguran sam da bi sa onom igrom koju je prikazala protiv Kolins vrlo lako rešila zadatak protiv Vekić.

Ipak, išlo se težim putem. Mučenje u trećem setu je bilo u jednom šemi klackalice. Brejk lopte za jednu, brejk lopte za drugu - i tako svaki gem.

Tri puta se Danilovićeva vratila iz mrtvih. Tri puta se vratila ribrejkom i obezbedila taj-brejk.

Sve to je začinjeno sa još nekoliko povrataka. Gubila je i 1:3, 2:6, 5:7, a onda zadržala obe noge na zemlji iskoristila prvu meč loptu...

Zadržala noge na zemlji, a onda izgubila tlo pod nogama. Ona šljaka nikada nije bila udobnija.

Ispravi se lepo kičma, odmore se oči. Ona siva boja neba je postala prijatna.

Spavaće se lepo.

Konačno je napravljen iskorak.

A, kakvi bi mi to Srbi bili kada bi bili zadovoljni sa ovim? Daš nam treće kolo, mi hoćemo osminu finala.

Daš nam prvi put osminu finala, mi hoćemo odmah i četvrtfinale.

Jer, ako možeš jedno, možeš i drugo, a onda ide i treće, a gde je treće, tu je i četvrto...

Upornost ju je dovela do ovoga, upornost će je odvesti još dalje.

Marketa Vondrušova ili Kloi Pake. Neko od njih dve će se sledeća naći na putu.

Uspeh se valja proslaviti, ali bi valjalo ostati u fokusu, jer bi taj fokus mogao dodati još koji sprat na torti.

Čudo od Olge.

Ne što je u osmini finala. Tu smo je svi već, jednog dana, videli.

Čudo šta nam radi.

Na to sam mislio.

Hajdemo dalje.

(Telegraf.rs)