Osveta se servira hladna

Sada, baš kao što je i Olga rekla, ne treba "poleteti", već ostati na zemlji

Koncentracija. Nervoza. Nestrpljenje. Sreća. Radost. Suze. Sve je to prošlo u razmaku od nekih pet sati kroz glavu Olge Danilović.

Još pre dva posle pobede protiv Martinom Trevisan iz Italije, kada smo konstatovali da Danijel Kolins igra tenis života, naša Olga je konstatovala:

Preporučujemo

- Tenis života? Imala sam je na poen! 

Tada je jedan poen nedostajao da stvari odu u pravom smeru.

Spremala je Olga osvetu protiv Amerikanke u "ekspres" loncu, kao najbolji obrok u restoranu sa Mišelinovim zvezdicama.

Nije mnogo prošlo od tog meča u Madridu, svega mesec dana.

Znala je da danas mora da odigra svoj najbolji meč kako bi pobedila protivnicu koja gotovo da nije gubila od teniserki koje se ne zovu Arina Sabalenka ili Iga Švjontek.

I od početka se moglo namirisati da je "ima" na viljušci. Držala je Olga konstantan nivo, pa iako je izgubila prvi set u tajbrejku, niko ko je u tom trenutku bio uz nju nije gubio nadu.

Kiša je tek na momenat prekinula osvetnički pohod Olge. I kada se nakon prekida našla u skoro bezizlanoj situaciji, ona reč koju je često ponavljala na konferencijama - inat je proradila.

Taj treći set i konačna pobeda je na kraju krajeva bio i trijumf za sve teške momente kroz koje je Olga prošla u poslednje vreme.

Suze su išle same.

Plači, Olga, jer plačemo i mi. Od sreće. 

Osveta se servira hladna. 

(Telegraf.rs)