Emotivna Olga Danilović o pobedi karijere, Novaku, povredama, srpskom inatu: "Ne znamo šta imamo..."

Srpska teniserka održala opširnu konferenciju za novinare posle pobede nad Danijel Kolins

Olga Danilović je ostvarila pobedu karijere i eliminisala je 10. teniserku sveta Danijel Kolins i plasirala se u 3. kolo Rolan Garosa.

Sada ima priliku da ostvari najveći uspeh u karijeri na Grend slemu i da prvi put ode dalje od 3. me

Preporučujemo

- Vrlo sam ponosna na sebe i srećna sam kako sam se osećala i borila protiv takve igračice. Morate da igrate najbolje da biste pobedili najbolju. Morala sam da budem najbolja, imale smo već jedan meč, tada sam bila jako blizu. Sada je sve otišlo na moju stranu.

Kako je biti igrati kvalifikacije na ovakvim turnirima, a onda kada si u žrebu, imaš šansu da osvojiš poene?

- U mom slučaju, svako ima drugačiju priču, ali imala sam problema sa povredama već duže vremena. Teško je, mislim da ljudi ne razumeju koliko je teško kvalifikovati se za glavni žreb. Sve je to jako teško, znam, rekla sam da moram da igram najbolje da bih pobedila najbolje. Treba da igrate svake nedelje na nekom nivou i da budete zdravi, ali kada niste zdravi, nemate šansu da pobedite i da napredujete kada je reč o listi. I dalje imam problema, ali se uvek trudim da koristim sve šanse koje mi se ukazuju. Nadam se da ću iskoristiti sve do kraja sezone, ali kada pogledate sve te kvalifikante, nekada je teže proći to, nego pobediti nekoga u glavnom žrebu.

Ako ostaneš bez povreda?

- Ne znam šta da kažem, ali znam da mogu da uradim puno. Pokazala sam to. Prošle godine sam igrala treće kolo, pre toga drugo, pobeđivala sam dobre igrače. Znam da imam mogućnosti.

Videli smo sada Novaka, znate se dobro, šta ti on znači kao srpski igrač?

- Rekla sam to milion puta. Ne znam da li znamo šta mi imamo u našoj zemlji. To je najbolji igrač ikada, najbolji ikada je iz naše zemlje i šta on radi za Srbiju, on je ponosan što je iz Srbije. On je uvek iskren, dobar, ponizan, on je prvi na svetu, nikoga nema ispred njega, a i pored svega je normalan i jednostavan. Igrali smo na Junajted kupu, igrala sam dubl sa njim i pobedili smo. To što imam njega i što je otvoren prema nama i što deli iskustva sa mlađima i to što je pokazivao svoje greške, kako ih ne bismo pravili, to je nešto što treba ceniti, svaki momenat sa njim.

Suze u očima posle meč lopte...

- Bilo je emotivno, jer sam imala gorak ukus iz Madrida, prešla sam preko toga, ali sam znala da sam bila tu, imala sam problem. Htela sam revanš, koji je u meni proradio, a i pao mi je kamen sa srca kada je prošla ta meč lopta. Tada ti sve prođe kroz glavu, mučila sam se sa kolenom pre dva meseca, a sada sam ovde. Ponosna sam na sebe kako sam prošla ceo meč, iako ne znam šta je sa ovom kišom, ne znam šta više pada sa ovog neba.

Koji su to problemi?

- Znate koliko puta imam tejp na kolenu, to je moj zaštitni znak. Mučim se, u ovom momentu je dobro sa kolenom, učim da se nosim sa tim, trenutno je dobro, ali nije uvek baš dobro. Zavisi kako mu se "ćefne".

Da li u svojoj karijeri otkrivaš da tri trebaju protivnici koji će aktivirati inat?

- Nađem ja uvek inat. I kada nema tog inata, ja ga stvorim. Uvek je tu nešto, nešto u meni što je želja za pobedom velika i kada igraš pred puno ljudi i kada je vrhunski teren, lakše je igrati. Ko god bio protivnik, ja sa dobrim protivnicima igrama dobro, ali moram da promenim da igram sa lošijim protivnicama takođe dobro. Nađem ja uvek taj inat.

Je li smatraš da je ovo najveća pobeda u karijeri?

- Ne, ovo je vrhunska pobeda i jedna od najboljih, ali ako je najveća. Najveća protiv takve igračice - da, ali da vidim pobedu u Moskvi protiv Potapove, koja tada nije bila rangirana, ali meni je to značilo više. Ne mogu to da uporedim. Ne želim da zaboravim neke druge pobede koje su bile vrhunske, kao onu protiv Sevastove za reprezentaciju. Debitovala sam i pobedila je, i ona je tada bila 10. na svetu. Ovakve pobede ostaju, ali ne mogu da izdvojim jednu koja je najbolja. Ako gledamo rang, onda je sigurno, ali ne želim da neke druge osećaje zanemarim i da kažem da je ovo ta pobeda.

Kako sada zadržati hladnu glavu, posao nije završen, a sutra igraš sledeći meč, hoćeš moći da iskontrolišeš emocije, da ne ode sve u nebo?

- Koliko god bila srećna u ovom momentu, sa kim god da igram, to su vrhunske igračice. Nema tu šta, ja svaki put moram da igram na najboljem nivou da bih pokušala da prođem dalje. Sutra je novi dan, izgubila, pobedila, sutra je novi dan. Nekada te ta rečenica izgubila, moraš da spavaš, ustaneš, opet će biti dan. Sazrela sam u nekim stvarima, da mi se nekada pre ovo desilo, možda bih i letela. Sada sam više sazrela i gledam sve normalnije, ne znam kako bih se izrazila.

- Očekujte borbu, sa moje strane mogu da kažem da ću da se borim kao danas na 5:3 za nju u drugom setu, nema tu neke razlike. Donna je vrhunska igračica, sada je Top 40. Od mene, ono što mogu da potpišem je borba. Ne mogu da kažem da ću pobediti ili izgubiti, ali idem sa želju da pobedim.

Šta ti je bilo u glavi na 5:3?

- Samo sam rekla, ne daj, igraj, ne daj! Mislim da sam te gemove odigrala i sve ostale na 2:1, 3:1, 4:1, ali sam prosto u tom momentu igrala bolje. Što manje stvari na mozgu, to je bolje. Čim kreneš da mozgaš, to je pakao.

Ogromna je želja svih da realizuješ pun potencijal, da odigraš celu sezonu. Da li ti problemi sa kolenom mogu da postanu hronični, mogu li da se reše?

- Ne volim da pričam o povredama, da im dajem na značaju. Taj problem je već duže tu i postao je hroničan. Svo vreme koje sam provela van terena, naučila sam vežbe koje mi odgovaraju, tretmani, naučiš da se nosiš sa tim bolje i da "postanete" prijatelji. Ovaj bol nije dobar, možda da prekinem, ovaj je podnošljiv, mogu da nastavim. Povrede su najveći neprijatelj sportista, mi dovodimo naše telo do kraja. Ne razmišljam o tome kad igram, salto ću da napravim kad igram, ali sam se "sprijateljila" sa tom povredom i da je sklonim koliko god mogu - zaključila je Olga Danilović.

(Telegraf.rs)