Novak na konferenciji posle istorijske titule na RG otvorio dušu: O tome da li je GOAT, podršci, ali i Jokiću

Imao je Novak emotivnu konferenciju za medije

Najbolji srpski teniser, Novak Đoković titulom na Rolan Garosu otišao je na sam vrh teniske istorije. Niko više nije bolji od njega po broju Grend slem trofeja, Mastersa, pa ni Završnih turnira. On je jedan, jedini, jedinstveni.

Novak je na početku prokomentarisao svoj uspeh, kao i to kako se pripremao za ovaj veliki meč.

Preporučujemo

- Ovo je jedna od najvećih titula, da. Znao sam da kada sam dolazio na meč da je istorija na crti. Skoncentrisao sam se kao da igram kao i svaki drugi meč. Znao sam da je kraj blizu, da sam blizu da osvojim trofej. Moj tim je napravio balon oko mene, da ostanem samo u momentu, kada sam video forhend koji ide napolju, osetio sam olakšanje. Veoma sam ponosan.

Zahvalio se na mnogobrojnim čestitkama novinara sa Rolan Garosa, a onda su ga pitali da li je on GOAT (najbolji svih vremena)?

- Hvala! Ne želim da kažem da sam najbolji svih vremena, ne želim da budem nepošten prema svim velikim šampiona tenisa. Svaki šampion je ostavio traga na tenis, ostavio nama ovakav sport. Tu vrstu ko je najbolji ću ostaviti nekom drugom, imam veru u sebe i sve šta jesam i šta mogu da uradim. Ovaj trofej je još jedna potvrda da mogu da prikažem kvalitetan tenis. Rekao sam da su GS glavni cilj. Znao sam da šljaka nije baš nešto gde mogu da se prikažem u najboljem svetlu, ali sam video da imam šanse protiv svih u pet setova i shvatio sam da ostali osećaju pritisak zbog toga, hteo sam da se tako osećaju. Imao sam dosta očekivanja od sebe, ali jednom kada je sve bilo gotovo, osećaj je satisfakcije tu i prilično sam srećan što je gotovo. Morate da se borite sa tim pritiskom svakim danom, da živite sa tim, naravno da se osećam ponosno i ispunjeno. Srećan sam što mogu to da podelim sa ženom, decom, roditeljima, svima koji su bili deo ovog puta. Ovaj put nije gotov, još uvek sam motivisan da igram na Grend slemovima ponajviše, već gledam ka Vimbldonu.

Komentarisao je i kako se oseća povodom činjenice da je sada prvi put sam na vrhu po broju osvojenih Grend slem titula.

- Prilično lepih 12 godina za mene. Uspeo sam da uspostavim kontrolu telom, tu su ljudi oko mene koji su mi pomogli da budem najbolji na Grend slemovima. Ljudi pretežno pričaju o GS i prvom mestu na ATP listi kada se radi o istoriji, uspeo sam da srušim rekord u obe kategorije. Svestan sam, iako su godine samo broj, ali je realnost da moje telo sada drugačije odgovora. Možda pre 5-10 godine sam se oporavljao brže, nisam osećao toliku bol. Ono što je najbitnije da kao pobednik prođeš kroz cilj. Bitno je da sam pobedio u bici sa sobom i protivnicima. Kada sam dolazio na šljaku, nisam znao šta da očekujem. Imao sam uspona i padova na ovoj podlozi, veoma izazovno i tera vas da više udarate i više se trudite. Simbolično je kako sam osvojio ovde GS, čini ga slađim. Neću da kažem da nije lepo osvojiti neki drugi GS, ali Rolan Garos je planina na koju sam srećan da sam se uspeo.

Došlo je i neizbežno pitanje o Rafaelu Nadalu i Rodžeru Federeru.

- Uvek sam se poredio sa njima, to su dva rivala najveća u mojoj karijeri. Oni su me definisali kao igrača, svi uspesi su vezani za njih. Dueli sa njima, analiziranje satima o njima sa svojim timom. Ta dva momka su bili u mom mozgu bili često, u profesionalnom smislu. Zaista je sjajno da sam imao isto kao Rafa, ali svako piše za sebe istoriju. Svako ima svoj put kojeg treba da se drži, ali imati nas trojicu i Endija koji su činili zlatnu eru tenisa. Zaista sam presrećan što sam deo svega toga.

Kako se to Novak spremao za veliko finale?

- Preskočio sam trening juče. To je moja priča na Grend slemovima. Na Australija Openu je bilo više razloga da to činim, da se oporavim, da mogu da lečim nogu. Ovde, nisam se susretao sa velikim povredama, ali me je teren umarao. Manje je više, pričao sam timom, potrebno mi je bilo da vratim snagu. Vežbe, fitnes, da zadržim vrelinu mišića. Mislim da je to odradilo dobar posao. Imam roditeljske odgovornosti, volim da sam u šumi, u nacionalnim parkovima. Gledao sam i Ligu šampiona, dobro spavao, sve ono posle što je deo moje rutine. Ono što ću raditi narednih dana? To će biti vreme za proslavu i šalu, to mi nedostaje. Sada relaksiranje i vreme za porodicu. Nemam baš previše vremena za to, trava je tu. Za mene će to biti samo Vimbldon, brzo idem u London i treniraću za novi Grend slem.

Reči hvale uputio je svojoj porodici.

- Moj uspon je bio nešto drugačiji nego mnogih u mojim godinama. Srbija je imala embargo, nisam mogao da putujem na neke juniorske turnire. Moja porodica nije imala mnogo od budžeta, ali su odlučili da me podrže u mom snu da budem najbolji teniser sveta. Većina bi im se smejala, da daju preostale novce na to, u zemlji bez teniske tradicije. Zaista je bilo izazovno, male su šanse bile da uspem. Uspeo sam da se povežem sa kvalitetnim ljudima koji su mi pomogli da se razvijem. Tu je Jelena Genčić, ona je imala dosta uticaja na mene, bila je pravi mentor.

Dosta više je pričao o Jeleni Genčić, za koju kaže da je imala zaista poseban uticaj na njega i njegov dalji život.

- Dala je svoj prostor i dozvolu da provodi vreme sa mnom. To sam pričao dosta puta, ona je oblikovala moj um kao čoveka i kao mladog igrača koji želi da postane profesionalac. Imao sam sedam godina, puštala mi je kasete da gledam tenis, da saznam zašto se udara određeni udarac na nekoj podlozi. Rekla mi je da nikada nije rano da se u tom pravcu razvijam. Isto, naučila me je da se relaksiram, čitam poeziju, dišem. Prvo od mojih roditelja, od Jelene, od Nikija Pilića, on je još uvek moj teniski otac. Imao sam mnogo sreće da se povežem sa tim ljudima. Oni su radili zajedno da me oblikuju zajedno sa mojim roditeljima. Moja majka je kamen koji vezuje porodicu, a otac je poluga koja pokreće porodicu, ima neverovatnu moć vere i pozitivnog mišljenja, više nego bilo ko koga znam. On nikada nije igrao tenis, morao je da pita eksperte da mu kažu da li imam talent i potencijal. Oni su ga ohrabrili da krenemo sa tim, neću zaboravljati to, uvek ću nositi to u srcu.

Lepe reči imao je o Kasperu Rudu, koji je bio njegov rival u finalu.

- On i njegova prodica su sjajni ljudi, veoma prizemni i vredni ljudi. Zaslužio je uspeh, šteta što je izgubio treće finale GS, ali sam siguran da mu nije poslednje. Nije lako, svaki Slem je nova planina za popeti. Slemovi su turniri na kojima mnogi sanjaju da igraju, zato su svi motivisani da ostave trag. Više nego na bilo kojem drugom turniru. Ima kvalitet da osvoji Slem, veoma je blizu. Sećam se kad sam osvojio GS, ali nekoliko godina narednih nisam uspevao, tada sam sumnjao u sebe. Nisam znao da li mogu to da uradim ponovo. Što više stagniraš, više sebe pitaš. Kasper mi se čini kao igrač koji uči iz neuspeha, ali ovo nisu neuspesi. Iz tog iskustva će naučiti da bude još bolji, ima disciplinu, ima kor i podlogu kako bi napravio najveće uspehe.

Potom su usledila i pitanja srpskih novinara. Kaže da je veoma ponosan na sve što je uradio i otkrio je da li je osećao pritisak.

- Jesam veoma ponosni otac, stric, sin i suprug, trudim se da budem najbolja moguća verzija sebe. Najviše energije životne mi uzima uloga profesionalnog tenisera, a da bih to postigao, moram da imam veliku podršku. Dva brata nisu uspeli da dođu, ali svi ostali su bili tu. Teško je opisati, sve emocije, sve senzacije, velikog ponosa, sreće, zadovoljstva, olakšanja. Kada se završi turnir, najlepše je kada se završi sa trofejom. Konstantno si pod nekim pritiskom. Teško je da izaopštiš ono što se priča oko tebe, oko turnira. Još se uvećala ta diskusija, trudio sam se sa svojim timom da se sklonim od toga, da se pripremim za meč i da pobedim. Na terenu, slagao bih kada bih rekao da nisam razmišljao o tome da je iza ugla istorija. Ispunjenje dečačkog sna, ovaj je nekako bio poseban na svoj način jer je istorijski. Mnogo sam zahvalan na ovom momentu, srećno i iscrpljeno, radujem se proslavi, radujem se što ću imati vreme sa familijom. Nova stranica se okreće brzo, nema tu mnogo priče i vremena za slavlje, ukoliko želiš da se kandiduješ za novu titulu GS. Želim da iskoristim ovaj nalet i energiju koju imam da osvojim još GS ove godine.

Brojke su nešto čime se ne opterećuje. Život ga je naučio da ostane prizeman i u uspehu.

- Ne bih se bavio brojkama. Svaki GS je sada, u ovoj fazi moje karijere, vredan 5 ili 10 pre jedno 10 godina. Ne treba se poneti previše. Velike lekcije životne i podsetnik kako da se ponašam. Treba čovek da bude ponosan, ali ne treba se previše uzneti. Dok god se osećam ovako kako se osećam. Dok god imam motivaciju, ja neću stati ukoliko me ništa ne ispreči. Imam podršku od familije, da budem što bolji otac i surpug trudim se, teško je uskladiti to sa karijerom. Moram da budem selektivniji kada su turniri u pitanju.

A onda je poslao i jaku poruku najboljem košarkašu sveta i Srbije - Nikoli Jokiću!

- Pevaćemo himnu i sutra kada Jokić osvoji!

Za neke stvari će biti potrebna i čitava knjiga.

- Možda će se neke stvari opisati u knjizi do detalja. Mnogo je naporno, ja sam naporan i ja to znam za vreme GS, svi to znaju, moj tim, supruga i roditelji. Svako ko me okružuje zna u nekim fazama mora da mi se skloni sa puta. Želim da imam svoje vreme, na terenu znam da puknem, da živčanim, da nervi preuzmu. Van terena sam zahtevan, jer znam šta je potrebno da bi se došlo do trofeja i istorije. Očekujem da svako u okolini izvuče maksimum, da bude usredsređen. Da je lako, to bi bio svako.

Hteo je Novak da podeli koji ljudi su mu pomogli da bude to što jeste. A onda je otkrio zbog čega je najbolji na svim podlogama.

- Nisam se trudio da uzavršio svoju igru samo za jednu podlogu, nego za sve. Osim trave koju nisam igrao do 17-18 godine. Nju sam sanjao zbog Vimbldona, ali sam trenirao u dvorani, napolje, sporim i brzim podlogama. Jelena i Niki su me terali da igram na svakakvim podloga, pokušavali su da repliciraju šta će se dogoditi u mojoj karijeri. Zbog toga sam uspeo da razvijem sposobnost da budem kompletan igrač u svim uslovima, na tome sam jako ponosan. Moja igra je možda najefikasnija na tvrdoj podlozi, dvorana mi je postala uspešna, poslednjih 7-8 godina je postala i trava. Jako se dobro osećam i na toj podlozi. Promenili su se uslovi, dosta igrača koji igraju sa osnovne linije. Ako bi morao da izdvojim jednu stvar koja me definiše, dobro se prilagođavam. Bilo je poraza i teških koji su uticali na mene i na karijeru, ali osnova i počeci su mi dozvolili da razmišljam svestrano. Želeo sam da budem broj jedan, a da bi bio broj jedan, moraš da budeš dobar na svim podlogama. Neću da svojatan, hoću da kažem koji su mi ljudi bili odskočna daska, podrška. Svako u mom timu je tu sa razlogom.

(Telegraf.rs)