Olga, koji je danas dan?

Kad se dobro i efektivno radi, zaboravlja se često u kojem si danu i satu

Vidimo. Vidimo svi da je Olga prebacila u petu brzinu i ne pušta gas trenutno. Neke se stvari jednostavno poklope kada im je vreme, a ovo treće kolo Rolan Garosa je mera kakvu smo očekivali godinama. Bilo je nekada "može, ali ne može", a sada je "može, i nadamo se da može još toga".

Ljudi kao da su bili ljuti što Danilovićeva ne može da pokaže ono što zna. Eto, kažu, ostade sve priča jednog potencijala.

Preporučujemo

Nekako, osećaj je novog početka.

Ako uzmemo u obzir da je ova devojka prva Srpkinja koja je od 2016. godine uspela da preskoči dve stepenice u Parizu, da je Ana Ivanović još pre velikih sedam sezona ostavila to nasleđe, onda nemamo mnogo više ni da tražimo od nje.

Samo da se bori dalje i da pokaže šta ima.

Biće velike scene.

Neki Filip Šatrije ili Suzan Lenglen, neka jaka svetla ogromne pozornice.

Protivnica? Sedma teniserka sveta.

Ons Žaber je u užem krugu favorita za osvajanje, ne mogu se hraniti usta neopravdanim očekivanjima.

Ovi svi koraci koji su napravljeni su jasan progres Olge, tim putem smo je zamišljali i dočekali, a sve ostalo na ovoj legendarnoj šljaci je ravno iznenađenju ili senzaciji.

Šta bi to trebalo onda da predstavlja?

Pa, da Olga izađe na teren i da ne razmišlja mnogo ko je šta rekao i ko šta očekuje od nje.

Srbi su narod koji ima izreku "daš mu prst, on hoće čitavu ruku".

Ona je dala 2-3 prsta, a ako da ruku, pružite je i vi njoj. Prava priča je, tu, iza ćoška.

Meč prvog kola je bio prilično lak, a dobiti drugi set drugog kola? Znak neke nove, zrele Danilovićeve.

Sa 1:5 je uspela da preokrene na 7:5 i da završi posao pre viđenog radnog vremena.

Ovo nisam ranije ni mogao da zamislim da se desi, ali stabilnost je došla bez panike.

Nema panike, nema serije grešaka, nema razmišljanja na duge staze. Idem, gradim, poen po poen i doći ću.

Ni to nisam mogao ranije da zamislim da se desi, jer joj je ruka bila sve ukočenija kako stvari krenu nizbrdo.

Šta god da je, neka je. Možda se uz nju Srbiji vrati ženski tenis.

Samo joj je 22 godine...

Posle pobede je prišla publici i posle konverzacije sa navijačima se okrenula pre nama i pitala:

- Koji je danas dan?

Nesporazum sa sagovrnikom sa tribina, a onda smešak.

Kad se dobro i efektivno radi, zaboravlja se često u kojem si danu i satu.

Ovaj niz nek se pamti za buduće stvari.

A, za Žaber i veliku scenu?

Uspeh duplo vredan ako pobedi.

Neuspeh tu i ne postoji kao stavka.

Samo dobro iskustvo na putu za društvo velikih devojaka.

(Telegraf.rs)