"Rodžer je violina, Nadal je gitara ili bubanj, a ja sam orkestar": Đoković uporedio rivale sa instrumentima

Zanimljiva konferencija najboljeg na svetu posle pobede nad Švarcmanom

Najbolji teniser sveta, Novak Đoković plasirao se u četvrtfinale Rolan Garosa nakon ubedljive pobede protiv Dijega Švarcmana u tri seta (6:1, 6:3, 6:3) i sada ga potencijalno čeka okršaj sa Rafaelom Nadalom, ukoliko ovaj uspe da prebrodi prepreku u vidu Feliksa Ože-Alijasima.

Na konferenciji za medije, Đoković je istakao kako su Grend slemovi za njega bili najvažniji i da je uvek tempirao formu za njih.

Preporučujemo

- Sjajno, hvala, nisam znao za to. Grend slemovi su bili prioriteti za moj raspored, hteo sam da budem najbolji na ovim turnirima. Drago mi je da sam tako konzistentan i jak na njima.

Novinari su ga upitali kako komentariše to što na Rolan Garosu stalno dobija dnevne termine za razliku od Karlosa Alkaraza, Rafaela Nadala ili Stefanosa Cicipasa.

- Najbolji igrači imaju zahteve, ali oni nisu uvek prihvaćeni. Direktori i nosioci prava na kraju donose odluku da li žele vaš meč tokom dana ili uveče. Morate da se prilagodite tome. Nekada im odgovara da to bude kasnije tokom dana. Nema nekog standarda, formule koja funkcioniše. Iako sam igrao dobro istorijski tokom večeri pod reflektorima, naročito u Australiji.

Kaže da mu je danas više odgovaralo da igra tokom dana zbog uslova i hladnog vremena koje se očekuje u predvečerje.

- Znate, bilo mi je okej da igram preko dana. Iskreno, radije bih danas igrao tokom dana nego uveče. Danas je dosta hladnije, sporija je podloga, uveče bi bilo još sporije. To bi više odgovaralo mojem protivniku. 

Potom se osvrnuo na potencijalne protivnike u četvrtfinalu, a prvo je govorio o Feliksu Ože-Alijasimu...

- On je jedan od momaka koji je najdisciplinovaniji na turu, veoma je dobar momak, dosta radi, gleda da napreduje. Deluje da po rezultatima da ide u pravom smeru. Šljaka nije omiljena podloga za njega, ali je i tu poboljšao igru. Igrali smo dva gusta seta pre 10 dana, bio sam iznenađen preciznošću njegovog servisa. Znate, dobro gađa, dobar je takmičar, koristi spin... 

Onda je došao red i na komentar o Rafaelu Nadalu.

- Na drugu stranu, meč sa Nadalom je nešto što se očigledno čeka od samog početka žreba. Drago mi je da nisam proveo mnogo vremena na terenu. Znam da je igra sa njim na Rolan Garosu fizička borba, možda i najveći izazov od svega. Spreman sam za meč sa bilo kim od njih dvojice, deluje mi da imam dobre šanse protiv obojice.

Pitali su Đokovića i šta mu je bila najteža, a šta najbolja stvar od kada se nalazi na prvom mestu na ATP listi.

- Mislim da je odgovor u pitanju. To što ste prvi je i najbolja i najgora stvar. To je najveći izazov u ovom i svakom sportu, naročito individualnom. Blagosloven sam što sam prvi toliko nedelja tokom karijere, to mi je najveći cilj svake sezone. Pogotovo u eri sa Nadalom i Federerom, koji su velikani tenisa, to daje na težini uspehu. Loša stvar je to što vas svi jure i što svi hoće da vas dobiju, bez obzira na to koji je turnir u pitanju. Naviknete se na to godinama, da vam dodatne motivacije.... Znate, kada jurite prvo mesto morate da igrate konzistentno tokom cele sezone. Svi mogu da imaju sjajan turnir ili mesec ili tri ili šest, ali da biste bili prvi na kraju godine, morate da odigrate dobro svih 11 meseci, da prevaziđete sve pritiske. To je kao da se penjete na Mont Everest. Svi koji jure prvo mesto igraju celu sezonu, što ranije nije bio slučaj. Imali ste da najveći igrači propuste Grend slem, a sada svaki poen i meč se računaju. 

Za kraj, prokomentarisao je koliko mu ovaj turnir generalno znači, s obzirom na to koliko se mučio da bi došao do prve titule u Parizu.

- Bile su mi potrebne godine da uzmem titulu ovde, toliko slomljenih srca, izgubljenih finala i polufinala, uglavnom od Rafe. Bilo je veoma emotivno kada sam osvojio titulu. U godinama koje dolaze, pokušaću da igram konzistentnije. Osvojiti titulu ovde je meni najteže od svih Grend slemova, poslednja godina kada sam igrao, bilo je to najtežih sedam dana i bila su to najteža četiri meča.

Rekao je i na koji segment će staviti najviše akcenta u zavisnosti od toga ko će mu biti rival u četvrtfinalu?

- Zavisi, ako igram sa Nadalom, on je levoruk i odmah se menja pravac lopte koja dolazi sa druge strane mreže. On ima taj čuveni spin forhend koji mu je najznačajniji udarac u igri jer izbacuje protivnika sa terena na drugu stranu, otvara sebi teren. Često taj udarac koristi kada je u defanzivi, da se vrati, da da sebi vremena. Znam vrlo dobro njegovu igru i on moju, tako da tu nema nekih velikih tajni. Znamo se jako dobro, igrali smo toliko puta, najviše u istoriji bilo kog rivalstva. To je veliki meč u svakom smislu, nezavisno od kola u kojem se taj meč igra na turnir. Ako budem igrao sa Feliksom, tu je priprema drugačija, ima izuzetno prodoran i jak servis i verovatno će biti bitno kako se pozicioniram na riternu. Trudiću se da na svoje servis gemoe igram čvrsto i neću sve taktičke detalje da odajem, ali obojicu dosta dobro znam.

Na pitanje koji instrument bi izabrao da opiše svoju igru, a koji za Rodžera i Nadala, Novak je dao zanimljiv odgovor.

- Rodžer je violina, to bi svi izabrali. Za Nadala bih izabrao nešto energično, neku gitaru električnu ili neki bubanj. A za sebe... Neki ansambl, kombinaciju svega pomalo. Orkestar, znači. Ili saksofon koji je prilagodljiv svakom tipu muzike.

Pitaju se ljudi i zašto je Novakov prvi instrument bio roze boje.

- Ja sam u tom trenutku priželjkivao bilo koji reket, samo da je reket. I kada mi je otac kupio reket kada sam imao 4,5 godine koje god da je boje bio, bio je u mojim rukama ceo dan.

Koje je Novakovo najranije sećanje na Rolan Garos?

- Teško mi je da se setim, barem kada su ti moji najraniji počeci u pitanju. Najbistrije sećanje mi je uvek Vimbldon. Sećam se da sam gledao sa puno radosti Gugu Kuertena, mada tada nisam bio mnogo mlad, možda je to bio početak tih mojih tinejdžerskih godina kada je on osvajao Rolan Garosove, uživao sam tada, pa ono njegovo srce koje je crtao po terenu i koje sam i ja uradio kada sam osvojio 2016. Baš njemu za respekt sam mislio da je to najbolja moguća proslava. Koreče, Baresetegija kako je mogao da igra taj forhend sa tim gripom, totalno ekstremno, a osvojio je. Tomas Muster kada ga je na parkingu udario auto, a bio je broj jedan, kada je polomio kost, pa je morao da bude u kolicima. Čuvena scena na Eurosportu kao da je juče bilo, pokazuju kako on na šljaci u Austriji iz kolica udara loptu, taj njegov fanatizam.

Mnoge je zanimalo zašto je Novak baš danas odlučio da posle meča progovori o Fondaciji, odnosno da li je to bio neki poseban dan.

- Poneo sam kačket Fondacije, Santoro me je za nju pitao, i to me je baš iznenadilo, nisam navikao. Ne znam da li me je iko posle meča pitao za Fondaciju baš na terenu. Meni je uvek drago da pričam o tome jer je bitno da širimo svest o ranom razvoju deteta. A što se tiče predstojećih mečeva, u mom slučaju, mogu da kažem da je moj posao i strast i ljubav. Volim da radim ono što radim. Postoje obaveze kao i svaki profesionalac moram da ispunjavam obaveze, da treniram, oporavljam se, imam rutine, mentalnu pripremu,m video analizu. Došli smo do četvrtfinala, sve će biti teži mečevi i ja sam svestan toga, ali to nije nešto čega se ja pribojavam jer sam imao toliko bitnih mečeva u svom životu i uspeo sam da pobedim u njima. Navikao sam na pritisak i on je sastavni deo mog života, samopouzdanje je prirodno stanje, ne izlazim sa belom zastavicom sa bilo kim, pogotovo ne u ovom delu karijere.

Zašto je danas izostao pozdrav na terenu?

- Danas je izostao jer nisam osetio. Kada radim stvari, kada osetim nešto osetim i to je to. Pozdravio sam moj tim i zahvalio Bogu kao što to radim u sebi i to je to. Nema šta tu više da se doda, neki mečevi su ovakvi, neki onakvi, nekada se osećaš više voljeno, negde manje i to je to.

(Telegraf.rs)