Telegraf u Parizu (7): Zli jezici

Kod kojeg naroda se, beše, budi inat u nepravdi i nepoštovanju?

Šampion definitivno nema tretman šampiona od publike u Parizu. Iako je bilo dosta Argentinaca na Lenglenu tokom meča sa Švarcmanom, ne može niko da mi objasni da je normalno govoriti "buuu" aktuelnom vlasniku trofeja kada ulazi na teren, a pogotovo ne uzvikivati "Rafael Nadal" na pobedničkom govoru. Čemu to? Svesni li su neukusa i gadnosti tog akta?

Možemo o subjektivnosti, možemo i o osetnom simpatisanju pripadnika svog nacionalnog korpusa, ali ne možemo o provokacijama. I to onim krajnje prizemnim, nepotrebnim. Onim kojima nije mesto ni vreme, a pitanje je da li i postoji mesto i vreme za takvo destruktivno delovanje pojedinca.

Preporučujemo

Bilo je Novakovih navijača, Francuzi su se sa "Ale Novak" čuli takođe, ali nije "fazon" u tome da li ga neko podržava ili ne, pitanje je poštovanja teniske kulture i onoga što ovaj sport predstavlja.

Istorija se lomi, svi su napregnuti da daju svoju predikciju i očekivanja u vremenima kada je svaki gem, set, meč i Grend slem trofej bitan. Kada neki ne bi podmuklo tražili način da bitku izvade iz okvira normalnosti i moralnih pravila, bilo bi mnogo bolje.

Kada bi svi poštovali protivnika, a podržavali svog favorita, bilo bi mnogo bolje.

Kada bi svi uživali u ovim istorijskim momentima i shvatali u koliko velikim vremenima tenisa živimo, bilo bi bolje.

Ima to nešto u čoveku da navija za autsajdera, da mu da dodatnu snagu protiv znantno jačeg protivnika i poravna račune sa papira. Psihologija se uključuje u sve to, svako misli na svoj način, ali bi svako morao da pokaže dozu respekta prema šampionu.

Uspesi i trofeji gordo stoje iznad glave kao opomena i ukaz veličine.

Ne može se reći da su to Francuzi, Španci ili Argentinci, to su... Neki ljudi. Zli jezici.

Danas ih je bilo više od ukusnog, više od praga tolerancije, ali Novak je lako prošao ovaj nalet nelogičnog ponašanja.

Da li je to uvideo? Jeste. Nije osetio da bi trebalo da pošalje ono svoje srce na sve četiri strane stadiona, zahvalio je samo svom boksu i bogu što je lako odradio posao i otišao na ranije tuširanje.

Da li gubio ili dobijao, respekt se mora ukazati.

Možda, nekada, kada god to bilo, ovo nestane. Ovaj osećaj nepravedne ružne reči ili provokativnog delovanja.

Na polju dostojanstva, moraš ostati na nogama.

Poštovanje vuče poštovanje, a nepoštovanje vuče gnev kod šampiona. A, šampion je tada najjači.

Kod kojeg naroda se, beše, budi inat u nepravdi i nepoštovanju?

A, da...

Najgora stvar za te zle jezike je što je šampion deo tog naroda.

(Telegraf.rs)