Telegraf ugostio zlatne šahiste, Predke i Ivić uglas: "Nismo svesni šta smo napravili sa reprezentacijom"

Ponos zemlje!

Šahovska reprezentacija Srbije je nedavno napravila ogroman uspeh, sigurno i najveći u istoriji naše zemlje, pošto je na Evropskom prvenstvu u Budvi uspela da se okiti najsjajnijim odličjem, što je po prvi put u našoj istoriji.

Imala je Jugoslavija takođe osvojene medalje, ali, nijednom nisu uspeli da dođu do one najsjajnije, što je učinila Srbija kao samostalna država, a sve zahvaljujući petorici momaka. Aleksej Sarana, Aleksandar Predke, Aleksandar Inđić, Robert Markuš i Velimir Ivić su osvetlali obraz Srbije i pokazali da šah nije mrtav u ovoj zemlji.

Preporučujemo

Zbog toga, oni su bili i na prijemu kod predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, dok je dvojac Predke - Ivić bio i gost Telegraf.

Telegraf je uspeo da pridobije Velimira Ivića i Aleksandra Predkea, koji su odigrali partiju sa novinarima našeg portala, a, takođe prićali su i o šahu kao sportu i koliko je zapravo teško baviti se njime u Srbiji.

Da je lako - nije, ali... Sada su verovatno i otvorena nova vrata tom sportu.

Nismo svesni onoga što smo učinili, tek ćemo postati...

Teško je poverovati da je Srbija prvak Evrope u šahu, naravno, naša zemlja je u prošlosti imala dosta dobrih šahista, ali, očigledno je ovo generacija koja je po mnogo čemu ispred svih prethodnika.

Titula na Evropskom prvenstvu u Budvi i govori to.

Prvi je svoje utiske izneo Velimir Ivić, najbolja rezervna tabla šampionata.

- Neverovatan, još nisam svario, nisam ni imao vremena otkako smo sleteli, otkako smo osvojili medalju. Non stop smo po prijemima, intervjuima, nije se sve sleglo. Neverovatan uspeh, ako me neko pita da li sam očekivao, nisam. Pre turnira, planirao sam da dam sve od sebe, da se borimo, ali... Da mi je neko rekao da ćemo osvojiti medalju, ja bih prihvatio, ali zlatna medalja, stvarno je neverovatno.

Ništa drugačiji odgovor nije imao ni Aleksandar Predke, koji ističe da je to na neki način sastavni deo sportiste.

- To je za mene kao sportistu deo života. Ok, ja igram turnire često, nekoliko puta godišnje. Svaki put kada dođem na turnir želim da dobijem. Može biti čudno ako sam previše iznenađen, kao da je to nešto neverovatno... Ne, to je lepo, ali nakon turnira sam obično umoran i isrcrpljen, da imam dva teška turnira za redom. Mogu isto da kažem da je tim oko nas razumeo da smo pobedili. Nisam se osetio kao posle prethodnog turnira. Svi su bili srećni i uzbuđeni. Turnir je bio u Crnoj Gori i možda je tu dosta ljudi želelo da osvojimo turnir, bio je neverovatan osećaj.

Aleksandar Predke je istakao za Telegraf i da je ovo najveći uspeh u njegovoj karijeri, bar za sada.

- Mislim da je finalni rezultat najbolji za mene. Nisam osvojio evropsko individualno prvenstvo. Moji individualni rezultati nisu bili najbolji, ovde su bili veoma dobri, ali na primer igrao sam turnir ranije, možda sam završio pet dana pred evropsko takmičenje. Moji rezultati su bili bolji nego tada, nažalost izgubio sam zadnju pariju na evropskom prvenstvu, na turniru gde sam mogao da se kvalifikujem. Nažalost za mene, na turniru kada sam izgubio nisam imao svoje saigrače koji bi imali dobre partije i kvalifikovali se na evropsko prvenstvo. Kada sam izgubio poslednju partiju bio sam iscrpljen i tužan, jer nisam mogao da shvatim šta se desilo. Mogao sam da dobijem partiju. Nemačka je imala isti broj poena i sve je zavisilo od njihovog i našeg rezultata, tajbrejka. Svaki dodatni poen je mogao da promeni sve. Kada sam izgubio nisam to shvatio, ali kada smo pobedili, kada je sve bilo zvanično, sve je bilo kao na svežem vazduhu.

Ovaj tim Srbije se inače sastao po prvi put upravo u trening kampu pred turnir, jednostavno, bili su spremni da osvoje medalju.

- Mnogi su spominjali tu medalju neku, imamo jaku ekipu, i tako dalje... Ja sam više razmišljao o tome da dam sve od sebe, uzeti medalju je san. Srbija kao Srbija nije uzela, Jugoslavija jeste nekoliko puta, ali nikad zlatnu. Uzeti medalju nije lako, ali očekivanja? Teško je očekivati da imamo dobre šanse i da fiksiramo medalju. Ja lično nisam imao očekivanja, hteo sam da damo sve od sebe. Za medalju svaki igrač mora da doprinese ekipi, ako jedan igrča ne igra dobro, ne daje maksimum, osvojiti medalju je jako teško. Poklopilo se sve, svi su igrali sjajno, pogotovo za zlatnu medalju treba imati i sreće, mi smo sa Nemačkom smo imali isti broj bodova, a dodatni kriterijum je odlučio zlatnu medalju. Bili smo sjajni - istakao je Velimri Ivić, koji je na rezervnoj tabli osvojio zlatnu medalju.

Inače, Ivić je apostrofirao i Nemačku kao najtežeg protivnika na ovom turniru.

- Hajde, reći ću, na ovom turniru je bila Nemačka generalno najveći rival, već negde u startu jedan deo naše ekipe od početka turniru, iako po rejtingu nisu bili tako visoko rangirani, deo ekipe je već primetio da je Nemačka jedan od glavnih favorita da osvoji turnir. Imaju solidnu ekipu, na svakoj tabli su bili čvrsti i nije ih lako pobediti, ja sam podbacio, izgubio sam tu jedinu partiju na turniru. Taj meč, taj protivnik iz Nemačke je bio neprijatan, a nisam se uhodao, to je bio bitan meč na samom početku, onda sam u nekom momentu imao nekoliko dana odmora i završio sam turnir sa dve pobede, pa sam se posle vratio

Najteži protivnici u karijerama i pitanje - može li se živeti od šaha?

Jedno od najvećih i najvažnijih pitanja jeste, da li je šah perspektivan sport? Odnosno, da li se može živeti od njega u Srbiji?

Na ovo pitanje je vrlo otvoren odgovor dao Velimir Ivić.

- Nije najplaćeniji sport, da bi se živelo od šaha, igrač mora biti barem u reprezentaciji države ili u TOP100 na svetu, bez toga, ljudi uglavnom prelaze na treniranje, više na taj trenerski rad, koji je u nekom rangu malo slabijih igrača dosta bolje plaćeniji od samog igranja. Kad radim šah, to uglavnom izgleda tako što radim na kompjuteru, postoje šahovski programi. Kompjuter je mnogo jači od čoveka, više ne pokušavaju da igraju sa kompjuterom, pogotovo i sad sa AI, postali su još takvi da stalno napreduju, mislim da kompjuter ima 1000 poena veći rejting od prvaka sveta, nemaš šansu s njim, uglavnom se koristi za analiziranje, učenje, kad odigram neku partiju, onda mogu da sednem na kompjuter, da vidim šta sam igrao, šta sam razmišljao, šta kompjuter misli. To što sam ja razmišljao pet sati, kompjuter može da pokaže za nekoliko minuta mnogo bolje. Glavno sredstvo za rad, provodim većinu svog vremena tako radeći, postoje i trening partije sa nekim prijateljima, prijateljima iz reprezentacije, recimo, taj deo još postoji i više onako u slobodno vreme jeste čitanje šahovskih knjiga, razmišljanje o tome, a van rada, često se ide na turnire, godišnje jedno tri ili četiri meseca provedem na putovanjima, što na turnirima, tako na treninzima, tako da jako dosta se putuje, igra se desetak turnira godišnje.

Takođe, dosta je velik broj onih velemajstora koji su strah i trepet, a zanimljivo je to da su i Ivić i Predke igrali protiv veoma dobrih igrača.

- Mislim da je najveće ime s kojim sam igrao, njega sam pobedio, protiv Andrejkina i njega sam pobedio. Nisam igrao sa najboljim, sa nekim iz TOP10, pogotovo prave partije, igrao sam na internetu cuger i to, ali, uživo nisam sa njima igrao. nekog da navedem i ne mogu. Ali od drugih igrača, bilo je borba, nije da nekom nisam mogao da pariram - kaže Ivić, ali, Predke uspeva da ga nadmaši u tom segmentu.

- Igrao sam protiv Magnusa Karlsena dva puta u blic partijama. Naravno on je neverovatan šahista. Nažalost nismo igrali u klasičnom šahu, možda ćemo nekada igrati. U klasičnom šahu dosta protivnika je dosta jako i voleo bih da iskoristim njihov rejting, igrao sam jednom protiv igrača sa rejtingom 2800, bio je to Karuana. Igrali smo na Grand Svis Turniru. Bila je to poslednja partija, bila je veoma važna partija za kandidaturu na ostale turnire. Bio je to moj najteži protivnik - ističe Predke, koji kaže da mu je bilo dosta teže da igra sa Fabion Karuanom.

- Sa njim je bilo kao, došli smo do table, rukovali se, pokušali da igramo dobro, na kraju je bilo nerešeno, možda da je neko dobio prozivke bi počele, ne znam. Nakon nerešenog rezultata smo se rukovali po drugi put, pitao sam ga za kvalifikacije na druge partije. Da sam pobedio kvalifikovao bih se. Bilo je i drugih ciljeva, Grand pri. Jedan od tih bi bio u Beogradu 2022. godine. Bilo je samo respekta, bez ikakvih prozivki.

Počeci šahovske karijere i ciljevi za budućnost? Sada je sve tako blizu...

Svaki početak je težak, što je jasno u svakom sportu, a, nekada se sama sudbina poigra sa ljudima da upravo počnu da se bave ovim sportom, o čemu je pričao Aleksandar Predke.

- Nisam imao sportove da biram. Kada sam išao u školu imao sam svaku sredu lekcije šaha. Nastavnik me je pitao da idem u šahovski klub da naučim više. Nisam to hteo da uradim, bar kada sam bio prvi razred. Ali drugi razred me je takođe pozvao, mene i prijatelje. Nisam imao košarkaške časove, na primer. Mislim da mi je to pomoglo da postanem šahista. Posle toga sam znao da moram da idem i išao sam, kao i u školu. Nisam razmišljao ni o čemu, u jednom trenutku sam osvojio šampionat svog grada za starije i samo sam igrao. Nisam mislio o profesionalnoj karijeri kada sam bio dete. Jednom, kada sam imao 14 ili 15 godina, preselio sam se u drugi grad da treniram šah i bilo je interesantno i tada i sad. Voleo bih da nastavim sa tim.

- Ne sećam se tog momenta. Video sam ljude oko sebe i oduvek sam imao neke jake protivnike. Ja sam iz malog grada u Rusiji, Dimitrovgrada, kao u Srbiji. On je malo veći za vaše standarde, ali u Rusiji je mali grad. U toj regiji nikada u istoriji nismo imali internacionalnog majstora. Na primer, ja i jedan moj prijatelj, dva meseca stariji od mene, postali smo internacionalni majstori i ja sam postao velemajstor. Mislim da smo gledali takmičenja, učili iz njih i pokušavali da budemo bolji. Kada sam se preselio u drugi grad, takođe je bila ista situacija. Oduvek je bilo tako u Rusiji, trudio sam se da unapredim svoj kvalitet u šahu. Pokušavao sam da igram bolje od ljudi protiv kojih sam igrao. U jednom momentu počeo sam da zarađujem od ovoga, ali nisam nikad imao plan da trebam da budem velemajstor, da trebam da zarađujem. Govorili su mi da ako budem igrao veoma dobro mogu da zarađujem i da mi to može biti profesija.

Ivić je pomenuo i šahovske strimere, odnosno, sve učestaliju pojavu ljudi koji snimaju šah i komentarišu ga u isto vreme. Za njih, Velimir kaže da je bolji od ogromnog dela.

- Za 99.9 odsto sam premašio, GothamChess i DejanTasev nisu velemajstori, tako da postoji jedan jedini strimer koji je bolji od svih igrača, to je Hikaru Nakamura, od njega ne mogu da naučim, ali je zanimljivo gledati kako igra, razmišlja. Zanimljivo je da strimuje, to mu je glavni posao, a ujedno se takmiči i na vrhunskim turnirima, trenutno je drugi ili treći igrač na svetu. Jedino, ako nekoga gledam, to je Hikaru, koga voli da uključim i vidim šta ima da kaže.

- Magnusa volim da pogledam, čak i u takvom okruženju, ima on i "normalnih" strimova, zanimljivo je gledati kako igra, komentariše, to je prednost 21. veka, to nekada nije bilo tako dostupno, svetski prvak igra uživo i komentariše svoje poteze, to je korisno i zanimljivo čak i za mene.

Na kraju, obojica su pričala i o svojim ciljevima.

Velimir Ivić:

- Generalno nisam imao neke ciljeve, nisam imao tim da osvojim prvenstvo Evrope, ni za titulu velemajstora, ni za rejting, nisam imao neke ciljeve konkretne, cilj je da unapredim igru i unapredim rejting, voleo bih da uđem u TOP 100 na svetu, pa da krenem odatle, to bi bio prvi cilj, a što se tiče timskog takmičenja, to je već sledeća u kalendaru olimpijada u Budimpešti šahovska, možemo da se potrudimo da napravimo što bolji uspeh možemo.

Aleksandar Predke:

- Ne znam. Nemam ciljeve, samo igram šah. Unapređujem šahovske kvalitete, treniram sebe. Bilo bi dobro da osvojimo Olimpijske igre i da se kvalifikujem na turnire. Neće biti lako, uvek je to neki procenat mogućnosti, a neki procenat sreće. Mislim da smo čak i na Evropskom mogli da odigramo jednu utakmicu loše i ostali bi bez medalje. Mogli smo da igramo odlično... Ne volim da predviđam nešto. Samo treniram, radim svoj posao i pokušavam da budem najbolji, da pobeđujem, da osvajam turnire i to je to.

Partija protiv predsednika - koliko je Aleksandar Vučić dobar u šahu?

U sklopu "turneje" nakon osvojenog zlata, jedno mesto je bilo predviđeno i za odlazak kod predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića.

Upravo je predsednik Vučić snage odmerio i sa Aleksandrom Predkeom, koji je imao reči hvale za njega.

- Verujem da je za predsednika dovoljno jak. Rekao nam je da je u prvoj kategoriji. Kada smo krenuli da igramo pokazao je da zna neka otvaranja i da nije potpuni amater. U jednom momentu je pitao Velimira za pomoć, nisam mogao da procenim njegovu igru sredinom i krajem partije - kaže Predke, dok Ivić smatra da je on zapravo pokvario partiju.

- On je odigrao dobro to otvaranje, a posle sam ja upropastio.

Otkrio je Predke i da bi predsednik Vučić mogao do osvojenog turnira kod predsednika.

- Nije loš. Da predsednici imaju šahovski turnir, mislim da bi imao dobre šanse da ga osvoji. Sve u svemu, nije bio moj običan dan. Igrali smo šah, ja sam igrao protiv njega. Oko pola 11 smo bili van palate, proverio sam vreme i ok, 10:30, video sam se sa predsednikom, sada mogu da idem na doručak.

(Telegraf.rs)