"Odsekli su mu genitalije i silovali ga": Sećanje na jednu od najvećih sportskih tragedija i napad na Izraelce

Prošla je 51 godina od Minhenske tragedije, kada je teroristička organizacija napala sportiste u olimpijskom selu

Teroristički napad Palestinaca na Izrael danima unazad je glavna svetska vest, ujedno i najužasnija s obzirom na to da je veliki broj ljudi izgubio život!

Među njima je i dosta sportista, što je mnoge podsetilo na masakr koji je viđen 1972. godine na Olimpijskim igrama u Minhenu kada je stradalo 11 izraelskih sportista.

Preporučujemo

Istovremeno, stradao je i jedan policajac i pet Palestinaca, a nemačka vlada je tek u aprilu ove godine formirala komisiju koja bi trebalo da utvrdi šta se tačno dešavalo u Minhenu.

Ono što je do sada poznato je jezivo, o čemu su pre nekoliko godina za "Dejli Mejl" govorile supruge dvojice ubijenih sportista.

Prema izveštajima medijskih izvora, napad je počeo u 4:30 sati, 5. septembra 1972. godine. Pet članova terorističke grupacije „Crni septembar“ je u 4:10 preskočilo dva metra visoku ogradu koja je bila postavljena oko Olimpijskog sela. Bili su obučeni u sportske trenerke i nosili sportske torbe u kojima je bio arsenal oružja. Pomogli su im američki sportisti koji su se u isto vreme vraćali u selo, misleći da pomažu sportskim kolegama. Nakon ulaska u selo, našli su se sa još trojicom i krenuli ka zgradi gde je bio smešten izraelski tim. Teroristi su onda pomoću ukradenih ključeva ušli u apartmane koje su koristili Izraelci.

Buku na vratima je čuo Josef Gutfrojnd (Yossef Gutfreund), izraelski rvački sudija. Kada je krenuo da ispita šta se dešava, video je da se vrata prvog apartmana otvaraju. Pokušao je da spreči upad terorista u apartman tako što je svojim telom blokirao ulaz. Ostale članove izraelskog tima je probudio tako što je vikao da pobegnu iz apartmana. Tokom nastalog haosa, dva člana izraelskog tima su uspeli da pobegnu a još petorica sportista, dva doktora pri timu kao i šef izraelske delegacije Šmuel Lalkin (Shmuel Lalkin) su uspeli da se sakriju.

Nakon ulaska u apartman, teroristi su počeli da prebacuju sve sportiste iz jednog apartmana u drugi. Tom prilikom je Moše Vajnberg (Moshe Weinberg), rvački trener, pokušao da napadne teroriste kuhinjskim nožem ali je upucan i ubijen.

U isto vreme je i dizač tegova, Josef Romano (Yossef Romano) napao i povredio jednog od Palestinaca pre nego što je ubijen rafalima ispaljenih iz automatskog oružja. Teroristi su ostali sa 9 taoca: Josef Gutfrojnd, David Berger (David Berger), Mark Slavin (Mark Slavin), Jakov Springer (Yacov Springer), Zev Fridman (Ze'ev Friedman), Amicur Šapira (Amitzur Shapira), Eliezer Halfin (Eliezer Halfin), Keat Šor (Kehat Shorr) i Andre Špicer (Andre Spitzer).

Policija je više od 20 sati pokušavala da ih oslobodi, ali se talačka kriza završila masakrom.

Dokumentarni film "Minhen 1972" i "Posle" otkriće javnosti sve najjezivije detalje ovog napada. Ilana Romano, supruga nastradalog dizača tegova Josefa Romana, i Anki Špicer, supruga instruktora mačevanja Andreja Špicera, podelile su za film fotografije i otvoreno govorile o informacijama koje su dobile tek '90-ih godina.

Suprug Ilane Romano, dizač tegova, među prvima je ubijen.

- Odsekli su mu genitalije kroz donji veš i silovali ga. Možete li da zamislite ostale koji su tu sedeli vezani, primorani da to gledaju - rekla je Ilana. Dodala je i da su fotografije koje su joj pokazali bile "lošije nego što je zamišljala". Trenutak kada sam videla fotografije bio je veoma bolan. Do tada sam pamtila Josefa kao mladog čoveka sa velikim osmehom. Ali tada sam izbrisala Josija kog sam poznavala.

Anki Špicer, supruga instuktora mačevanja, ispričala je zašto želi da ljudi znaju celu priču.

- Mislim da svi treba da znate da ovo nije samo priča o taocima ili strašnom ubistvu u Olimpijskom selu, oni su i mučeni, naši muževi su bili pretučeni i Bog zna šta još - rekla je Anki režiseru filma Stivenu Ungerlajderu.

Teroristi su ih mučili na sve načine. Ubrzo se saznalo šta se dešava u selu, pa su na teren izašle i televizijske ekipe. Teroristi su tako mogli da prate šta policajci rade. Na TV-u išao je direktan snimak. Policija nije mogla ništa.

Oko 22:10, posle zahteva terorista da im se omogući transport do Kaira, sa dva helikoptera su prebačeni zajedno sa taocima do vojnog aerodroma Firstenfeldbruk blizu Minhena. Tamo ih je čekao jedan Boing 727 koji je navodno trebalo da ih prebaci u Kairo. Nemačke vlasti su planirale da u avion ubace naoružane policajce prerušene u pilote i da napadnu teroriste koji bi došli da izvide situaciju u avionu a da pet postavljenih snajpera puca na preostale otmičare kod helikoptera. Međutim, jako su loše bili organizovani. Čim su teroristi ušli u avion, shvatili su da je u pitanju zamka. Počela je pucnjava. Svi taoci su poginuli, policijski zapovednik je takođe ubijen jednim metkom u glavu. Pilot helikoptera je teško ranjen.

Pet od osam napadača je poginulo u pucnjavi na aerodromu. Preostala trojica su uhapšeni i odvedeni u zatvor.

- Teroristi su govorili da nisu došli nikoga da ubiju, da samo žele da se oslobode njihovi prijatelji iz zatvora u Izraelu. Rekli su da su ostale taoce ubili zbog pokušaja spasavanja od strane nemačke policije, da nisu to nameravali, ali to nije istina. Došli su da ubiju - rekla je Anki Spicer.

Dve supruge su tražile još objašnjenja, ali im nemačke vlasti nisu dale, rekavši da nemaju ništa više.

Nakon što je 1992. gostovala na nemačkoj televiziji povodom 20 godina od masakra, Anki se javio nemački državljanin koji je želeo da bude anoniman, i rekao joj da ima više od 80 strana o ovoj istrazi. Tada su počele ponovo da pritiskaju nemačke vlasti, i tako su došle do užasavajuće istine.

U međuvremenu, nemačka vlada je potvrdila da će porodice 11 ubijenih izraelskih sportista dobiti ukupno 28 miliona evra. Prema novinskoj agenciji DPA, savezna vlada će snositi 22,5 miliona evra, država Bavarska pet miliona evra, a grad Minhen 500.000 evra.

(Telegraf.rs)