Ko je novi lider vaterpolista Srbije? Sa Zvezdom bio šampion Evrope, sa reprezentacijom osvojio zlato na OI

Vreme čitanja: oko 3 min.

Trenutno je najbolji strelac našeg tima u Fukuoki

Foto: MN Press / Ivica Veselinov

Ogroman uspeh načinili su vaterpolisti Srbije plasmanom u polufinale Svetskog prvenstva u Japanu. Uprkos svim prognozama, kvotama i očekivanjima, oni su se domogli borbe za medalju pošto su u četvrtfinalu izbacili Italiju posle boljeg izvođenja peteraca ukupnim rezultatom 15:14.

Nova generacija nacionalnog tima u kojoj više nema Filipa Filipovića, Andrija Prlainovića, Duška Pijetlovića, kao i Dušana Mandića (nadamo se nakratko) dokazala je da je strpljenje potrebno i da rezultati ne mogu doći odjednom nakon odlaska velikog broja nosilaca.

Od starosedalaca koji su imali ključne role i u prethodnim godinama izdvajaju se imena Nikola Jakšića, Save Ranđelovića i naravno golmana Branislava Mitrovića. Pa ipak, nosilac igre je vaterpolista koji je uvek bio "tu negde", ali je tek od Olimpijskih igara u Tokiju pokazao da za pravog lidera ne moramo da brinemo.

Strahinja Rašović je na velikoj sceni faktički već više od deset godina, u klupskoj karijeri je beležio izuzetne uspehe, dok je sa seniorskom reprezentacijom Srbije do sada osvajao ukupno četiri odličja.

Foto: MN Press / Marko Metlaš

Na aktuelnom turniru je najbolji strelac ekipe sa dvadeset golova, takođe se nalazi u vrhu generalne liste i maltene u svim najtežim mečevima je on isplivao u prvi plan. Čak i protiv Crne Gore kada mu nije bio dan u finišu je imao ključan doprinos.

Da se vratimo ipak koju godinu unazad. Strahinja je baš i brat Viktor ponikao u Vaterpolo klubu Beograd, odakle je 2010. godine prešao u redove Crvene zvezde. Crveno-beli su u to vreme imali do sada najbolju generaciju, što je krunisano sa po dve titule i kupa, kao i osvajanjem LEN Lige šampiona i Superkupa 2013. godine.

Tokom 2015. godine dobio je poziv najboljeg španskog kluba Barselonete sa kojom je osvojio dve duple krune. Jedini klub sa kojim nije imao uspeha je mađarski Eger, nakon kojeg se vratio u Srbiju u redove kragujevačkog Radničkog. U jedinoj sezoni u klubu iznenađujuće je osvojeno domaće prvenstvo i Jadranska liga.

Poziv Novog Beograda nije odbio i tamo je proveo poslednje dve godine. Pored dva poraza u finalima Lige šampiona od Pro Reka, regionalni pehar i dva šampionata Rašović je osvojio sa ekipom sa "11. aprila". U junu ove godine odlučio je da se vrati u Mađarsku i pojača Vašaš predvođen trenerom Slobodanom Nikićem, a tu su i Sava Ranđelović i Nikola Dedović.

Foto: AP/Tanjug

Maltene u svim navedenim ekipama on je bio jedan od ključnih igrača, ali u reprezentaciji je harala zlatna generacija i vrlo često za njega nije bilo mesta.

Sa juniorskom selekcijom Srbije 2009. godine u Šibeniku je osvojio bronzu na Svetskom prvenstvu, dok je dve godine u Volosu zlato stavljeno oko vrata.

Tokom 2014, 2016 i 2018. godine sa A timom je uzimao medalje u Svetskoj ligi i Svetskom kupu (dva zlata i bronza) i uglavnom je bio član reprezentacije upravo na takmičenjima koje su manje značajna.

Šansu dobijenu na Svetskom prvenstvu 2019. iskoristio je na najbolji mogući način i sa 16 golova je pomogao iskusnim kolegama da se domognu tek petog mesta, dok je na Evropskom i Svetskom prvenstvu 2022. dao ukupno 30 pogodaka, međutim ni tada nije bilo većih uspeha.

Najveće dostignuće u karijeri svakako je zlatna medalja osvojena u Tokiju pretprošlog leta. Tamo je mogao da pokupi ono pravo iskustvo od momaka koji su toliko godina u nizu dominirali svetom, što je i pokazao na poslednjim velikim turnirima.

Srbiju u polufinalu u četvrtak očekuje okršaj sa Grčkom. Biće to repriza finala Olimpijskih igara, rival će biti izuzetno motivisan, ali Delfine predvođene Strahinjom Rašovićem ne smete otpisivati.

(Telegraf.rs)