Zašto neke ekipe igraju najbolje kad je to najpotrebnije? Upravljanje treningom i sportskom formom je nauka

Teorija sportskog treninga je i nastala iz želje da sportisti budu spremni za najbolje izvođenje u najpotrebnijem trenutku

Sportski trening je danas u velikom domenu stvar nauke, jer kao multidisciplinarna oblast, odavno zavisi od mnogih drugih srodnih oblasti poput anatomije, fiziologije, biomehanike, antropomotorike, psihologije, sportske medicine, biohemije itd. U modernom sportskom treningu nauka koja sve to objedinjuje naziva se Teorija sportskog treninga.

Preporučujemo

Ova nauka bazira se na zakonitostima koje vladaju u sportskom treningu i adaptaciji organizma na trenažna opterećenja. O ovoj temi u podcastu Teorija zdravlja govori  Doc. dr Adam Petrović, sa Fakulteta za Sport, Univerziteta Union - Nikola Tesla.

- Suština treninga je, između ostalog, pravilno postavljanje cilja i upravljanje ka tom cilju. Vreme se menja, nauka napreduje u treningu, ali suština ostaje ista, a to je da se postavi cilj i da se taj cilj pogodi - kaže Dr Petrović.

Kada je u pitanju profesionalni sport cilj se zna, a  to je pobeda kada god je to moguće, kao i podizanje fizičkih sposobnosti

- Uopšte nauka o upravljanju treningom je nastala iz pitanja kako postići rezultat u pravo vreme odnosno na glavnom takmičenju. Mi znamo da proces demonstracije rezultate može da se javi pre, za vreme ili posle takmičenja. To je dinamika javljanja rezultata od koje čovek ne može da pobegne. Na kraju šta god da radite biće ciklus dobrog i ciklus lošeg, ali šta je važno za

- Važno je kako postići u datom trenutku koji je unapred zacrtan postići rezultat na glavnom takmičenju. Od te jedne zakonitosti gde se prvi put videlo da rezultati oimaju varijabilni karakter počela je nauka da se razvija. Posle toga počela su da se javljaju i filozofska razišljanja šta je to rezultat i da li ga treba postići po svaku cenu.

Opterećenje i adaptacija 

Na pitanje da li se upravljanje sportskim treningom svodi na opterećenje i adaptaciju organizma

- To je veoma važna komponentna pbez koje se ne može, ali nije to samo važno. Opterećenje je širok pojam, takoreći teorema, na osnovu koje se tumači kako se organizam ponaša u kontinuiranom naprezanju. To naprezanje izaziva određenu adaptaciju, e sad reakcija organizma na određenu adaptaciju je od velike važnosti ako bismo razumeli na pravi način.

Profesor Petrović otkriva kako se prate opterećenja i adaptacija kod sportista i objašnjava fenomen superkompenzacije

- Da prvo probamo da definišemo šta je superkompenzacija. Mi se nekaš šalimo pa kažemo to je skupa reč. Ona se odvija na nivou energetike i energetskih sposobnosti i obnavljanja sposobnosti. Trening može da se primeni u period kada je čovek dobro oporavljen, kada je u fazi superkomenzacije, a može da se da i u periodu zamora.

-To sve zavisi od cilja koji želi da se postigne. Ako postoji serija treninga zgusnutog karaktera sa velikim opterećenjam, i to može da bude cilj, onda moramo da znamo prirodu adaptacije organizma. Posle takve serije treninga sa velikim opterećenjem moramo dati organizmu vremena da se adaptira. Posle te serije opterećenja ide rasterećenje.

- Kako upravljati sa tim, zavisi od strukture treninga, da li je mikrociklus, mezociklus ili makrociklus, ili od perioda treninga to jest, da li je pripremni, takmičarski ili prelazni - objašnjava Dr Petrović i dodaje:

Jedna od osnovnih principa je cikličnost treninga. Prvo imamo opterećenje, pa rasterećenje pa takmičenje, pa oporavak. Takmičenje treba da se javi u momentu rasterećenja jer nakon toga se sposobnosti povećavaju. često se dešava u praksi da neko kaže "Evo nikad bolje nisam trenirao a rezultati nikad slabiji" Šta se krije iza toga? Krije se iza toga jedna nemogućnost da se izvrši adaptacije na vreme - kaže naš sagovornik.

Profesor Petrović objašnjava poentu individualnog rada u ekipnom sportu.

- Veoma aktuelno pitanje u treningu. Treba obratiti pažnju na sledeće: Ako uhvatimo princip da se do kraja pristupa individualnom radu u ekipnim sportovima, vrlo lako bismo mogli da dođemo do neujednačenosti u timskom radu. To bi moglo da deluje kao rogovi u vreći. To se ponekad dešava kada dođe novi igrač, a tim je uhvatio određeni red i ritam, pa onda on može da naruši trening i takmičenje.

- U treningu postoji glavni timski trening gde se rešavaju tehničko taktički zadaci, ali postoji i individualni trening, koji nadopunjuje ono što je potrebno da se poboljša u funkciji tima. Individualni trening podrazumeva rad na onim sposobnostima koje igrač može da prikaže u funkciji tima. On je u sistemu koji je trener definisao i ako se tako namesti situacija, a to je privilegija samo najboljih timova, jer kad krene sezona, u nju ulazi veliki broj timova, a samo jedan osvaja.

Kako upravljati treningom u modernom sportu

Danas se sport dosta promenio u odnosu na pre 30 godina, i zarad komercijalnosti ima mnogo takmičenja u mikrociklusu. Na pitanje da li se način pripreme i upravljanja treningom promenio, profesor Petrović kaže:

- Promenio se kalendar, ali se nisu promenili principi. Za odgovor na ovo pitanje možemo koristiti zakonomerni odnos sportske pripreme. Ako bismo zamislili proces treninga kao klackalicu. Ako je takmičenje specifični trening, onda kažemo da je klacklacia prevagla na jednu stranu. Sve što više imamo specifičnih stvari klackalica mora da ide na drugu stranu. Ranije je bilo vremena više pa je bilo prostra da se klackalica drugačije organizuje, pa je bilo prostora  za opštu pripremu, za specifičnu, za dopunsku-.

- Sada se sve svelo na osnovne stvari. Osnovne fundamentalne stvari iz kojih prizilazi kretanje, a znamo da kretanje može da se organizuje po tipu  intenziteta, složenosti i trajanja. Mi moramo da gledamo koji su to mehanizmi, kardiovaskularni, respiratorni, nervno mišićni i sistem za obeze eđenje energije, koji mogu da obezbede specifičan rad.

- Tako da na toj klackalici sve što je više specifičnih stvari moramo da radimo sve jednostavnije da bismo održali klackalicu. Ako komplikujemo previše dolazimo u situaciju da na takmičenju ima specifičnih stvari, na treningu isto, dolazimo u situaciju da trošimo reszrse i energiju previše.

Tempiranje sportske forme je privilegija najboljih

Kako upravljati treningom kada ekipa ima tri utakmice nedeljno?

- Sve što je veća takmičarksa aktivnost usmerenost treninga mora da bude drugačija. Proces oporavka ide heterohrono, jedno se zamara drugo se oporavlja. Ako znamo da su sportovi po pitanju intenzitata i snage, gde je sportistima potrebno da prikažemo visok intenztet u brzinsko snažim pokretima. Kako treba organizovati?

- Pa, tako da se obezbede uslovi za specifičan rad. Ako je nešto intenzivno, mi moramo da podržimo one mehanizme koji mogu da nam daju visok intenzitet rada u specifičnim uslovima. Kada bismo krenuli tom logikom najlakše je primenjivati  vežbe visokog intenzitata u izometrijskom karakteru rada. Mnoga istarživanja pokazuju da takva vrsta naprezanja povećava karakterisitke mišića za dinamičke uslove reada kao i karakteristike sile i učestvuje u oporavku. A u sistemu dve ili tri utakmice, to je prevelik obim specifičnog rada, mora da se vodi računa o najednostvnijim vežbama.

Najveća misterija u treningu je sportska forma i kako je postići, jer samo najbolje ekipe su u formi kada je najpotrebnije

- Forma je prisutna ili nije prisutna. Ona ima svoj tok, koji zavisi od prirode rezultat koji se javljaju. Rezultati mogu da se jave ili mogu da izostanu. Po mom dubokom uverenju sportska forma zavisi od integralne pripreme. To znači kako različite vrste pripreme učlestvuju u datom momentu. Proces treninga može da se podeli na tri dela pripremni, takmičarski, prelazni period. E sad kako različite vrste priprema i njihov odnos učestvuju u datom momentu procesa. To je majstorstvo ko to može da uradi i shvati to i održi kontinuitet, prilično sam siguran da može da napravi rezultat - objašnjava profesor Petrović i dodaje:

- Sportska forma ima fazu kada se gradi, privremeno održava i onda se privremeo gubi obara. Sportska forma po mnogim studijama ne može da traje više od  dva meseca. Svaki čovek ili sportista, nije van tog principa, ali se dešava kada je neko iznad proseka kvaliteta u toj meri da on čak i kad nije u formi može da napravi rezultat. Zato i mnoge ekipe ulažu mnogo sredstava da glavne igrači koji nisu u formi imaju zamenu da bi se održao kontinuitet dobrih rezultata. To ne znači da Barselona nije u formi, oni i dalje imaju taj talas, ali mogu da nadoknade period gubitka sporske forme igračima koji su kvalitetni i mogu da naprave rezultat - objašnjava Dr Petrović.

Ceo razgovor pogledajte u videu na početku teksta.

(Telegraf.rs)