Da li je dobro vežbati boks?

Nova kolumna Prof. dr Nenada Dikića o plemenitoj veštini

Verovatno ne bih ni razmišljao o boksu da neki ljudi u mojoj blizini to ne rade, a i da nisam dobio poziv da sparingujem. Očigledno da je boks dobio na popularnosti među rekreativcima, što je možda i prvi korak za povratak popularnosti samog sporta kod nas. Nekada vrlo poštovan, boks nas je terao da ne spavamo i čekamo velike mečeve ne samo Mohameda Alija, već i Mate Parlova, jednog od najvećih jugoslovenskih sportista. Već sam pisao o novim pravilima koje su omogućila i nepoznavaocima da realnije gledaju meč i predvidi pobednika. Činjenica da popularnost jednog sporta zavisi od razumljivosti samih pravila, ali i od broja ljudi koji se tim sportom bavi.

Ne znam da li će se naš boks oporaviti, ali mogu da potvrdim da je boks dobra vrsta fizičke aktivnosti. Za sve koji traže novu opciju, boks, kao i mnoge borilačke veštine, koristi celo telo. On je mnogo više od jednostavnog udaranja, jer koristi sve mišićne grupe. Za razliku od tipičnih kardio treninga ili treninga snage boks je odlična kombinacija oba treninga. Zbog svega nije čudno da mnogi danas treniranjem boksa žele da kontrolišu svoju težinu, jer običnim treningom omogućava da se sagori između 350-500 kalorija.

Preporučujemo

S druge strane za razliku od nekih aktivnosti boks je zabavan i nije monoton. Ako se koristi kao vežba može biti raznovrsan, zanimljiv i biti inspirativan onima koji traže nove izazove. Izgleda da postaje zanimljiv i ženama. Možda je nova serija na RTS-u „U klinču“ to predvidela, ali i bez nje mogu da potvrdim nakon gledanja prošlogodišnjeg evropskog prvenstva za mlade žene u Budvi, da imaju mogućnost da treniranjem boksa nauče tehniku samoodbrane, povećaju svoju snagu i izdržljivost i definitvno poboljšaju kondiciju i dobro se zabave.

Naravno boks je možda prava metafora suprotstavljanja stresu, jer samo udaranje vreće je po mnogima način da se izbaci iz sebe sve loše što se nakupilo. Neki to porede sa zadovoljstvom koje osećaju neki trkači tzv, “runner's high” dok drugi kažu da je boks upravo zbog toga dobar protiv depresija i anksioznosti. Prodavci sportske opreme kažu da su se vreće za udaranje i ranije dobro prodavale a da su sada dostigle vrhunac. U suštinu vreću koriste i druge borilačke veštine i mnogi kombinovani fitnes treninzi.

Kažu da je boks dobar za početnike jer drži pažnju novih vežbača i omogućava da se zabave nečim novim. Većina vežbanja boksa je grupno vežbanje što je važno zbog komuniciranja sa drugim ljudima. Sve su to argumenti koji su važni da neki trening smatramo dobrim za rekreativce.

Za mene kao stručnjaka koji se bavi sportskom medicinom boks jeste dobra kardio aktivnost, jer na nekonvencionalan način podiže aerobnu sposobnost. Isto tako samo po sebi nije trening snage, ali definitivno utiče na snagu svake mišićne grupe. Objektivno on se ne može klasifikovati ni u kardio ni u trening snage, već upravo kao dobra kombinacija oba, a lako se može upotrebi kao vrsta intervalnog treninga visokog intenziteta. Ako se tokom treninga drži visok intenzitet i između vežbi nema mnogo pauza, onda se tokom sata vremena lako može sagoreti i do 1000 kalorija, što je dva do tri puta više od džoginga ili trčanja koje imaju nesumnjivo veću popularnost.

Na kraju treba reći da boks može imati i neke neželjene pojave, vezane za udarce u glavu ili povrede mišićnoskletnog sistema, ali kao i u drugim sportovima neophodno je da trening sprovode edukovani treneri. Verujem da upravo u oblasti edukacije treba najviše raditi i to ne zbog rekreativnog boksa, već takmičarskog i boksa kao olimpijskog sporta. Deluje nelogično da se trenutna popularnost ne iskoristi u radu sa mladima i ne kreira nova generacija boksera koja bi mogla da stane rame uz rame sa našim najboljim sportistima. Ako parafraziramo Mohameda Alija niko ne gubi ako padne, već ako ne ustane.

Prof.dr Nenad Dikić, Fakultet za fizičku kulturu i menadžment u sportu, jedini fakultet za sport na Univerzitetu Singidunum