E-doping ili da li antidoping postoji i u e-sportu?

Nova kolumna prof. dr Nenada Dikića

Iako se elektronski sport u svim zemljama zove esport, što znači da smo dobili jednu novu reč, kod nas se odomaćio i termin gejmeri ili igrači elektronskog sporta. I dok se kod nas razmišlja kako se to pravilno piše, svi fenomeni savremenog sporta se pojavljuju i u esportu, uključujući i doping.

Internacionalna esport federacija je prihvatila Svetski antidoping kodeks, Listu zabranjenih supstanci i ostale standarde. Organizatori turnira nastoje da kontrolišu upotrebu zabranjenih supstanci na osnovu Svetskog antidoping kodeksa i nacionalnih zakona protiv upotrebe droge, ali još uvek to sve ne funkcioniše kao u drugim sportovima.

Preporučujemo

Novčane nagrade koja se nude u esportu, sponzorski ugovori i prisutnost na društvenim mrežama doveli su u iskušenje igrače i sve zainteresovane strane da pokušaju da steknu prednost dopingovanjem, kao i u ostalim sportovima. Situacija se dodatno pogoršala zbog Covida 19 i vremena koje su ljudi provodili u kućama, jer nije bilo lako sprovesti antidoping pravila. Iako je uvedeno i terapeutsko izuzeće za lekove koje gejmeri moraju da koriste zbog bolesti, primećena je zloupotreba posebno kod ADHD odnosno poremećaj pažnje i hiperaktivnosti. Igrača su priznali da koriste lekove kao što su Aderal, Ritalin iz grupe stimulanasa sa ciljem da lakše nadvladaju stres, kontrolišu reflekse, ali i brzo reaguju na promene na ekranu. Smatra se da ostale supstance zloupotrebe kao što su kokain i amfetamin, ali i marihuana nisu retki u gejmingu.

Međutim u esportu postoji i mehanički i softverski doping koji ne postoji u ostalim sportovima, pa novi termin edoping podrazumeva klasični plus elektronski doping. On uključuje zloupotrebe kao što su kodovi i aplikacije za varanje, napadi na servere, i softver ili alati treće strane sa kojima igrači žele da steknu nezasluženu prednost. Hakeri koriste različite načine da menjaju i podešavaju softver da bi obezbedili automatsko i bolje ciljanje, da vide kroz prepreke kao što su zidovi i pristupe dodatnim moćima kao što su snaga i dodatni životi itd. Tehnološki napredak dozvoljava e-doping putem hardverskih modifikacija kao što su nova tastatura i pokazivački uređaji, odnosno njihovo podešavanje sa ciljem pobede na neregularan način.

Organizatori turnira i emiteri prenosa takmičenja su usvojili mere kao što su kašnjenje od nekoliko sekundi u strimingu uživo, jer su se potezi protivnika analizirali uživo, da bi se pomogao svoj igrač. Edoping je postao beskrajna bitka između organizatora i onih koji varaju pa je budnost i posvećenost potrebna u svakom trenutku.

Na kraju možemo treba sumnjati da će edoping naći svoje mesto i u klasičnim sportovima, jer su mnogi postali tesno povezani digitalinim procesima i ne mogu se bez elektronskog pristupa i kontrole lako organizovati. Tako da kao u nekom naučno fantastičnom filmu možemo očekivati sve od montaže slike i rezultata, do hakerisanja kompjuterskih sistema koji su neophodni za odvijanje takmičenja. Dovoljan primer je rusko menjanje baze podataka u laboratoriji i brisanje i menjanja doping pozitivnih rezultata.

Osnivanje Komisije za integritet esporta (ESIC) i usvajanje etičkih standarda i praksi od strane brojnih organizatora turnira, potpomognuti su napori za uspostavljanja mera za suzbijanje edopinga. Međutim, kao u ostalim sportovima postoje različiti pokušaji da se pravila zaobiđu. Zbog toga se radi na uvođenju strogih mera protiv varanja pogotovo u trenutku kada esport postaje sastavni deo Azijskih igara 2022. i Igara Komonvelta. Tako da ćemo pored esporta i edopinga, verovatno dobiti i ezakon da bi mogli da sprečimo evaralice da pokvare doživljaj egledalaca.

(Prof.dr Nenad Dikić, Univerzitet Singodunum)