Biciklizam, plivanje i ragbi su zabranili učešće transrodnih sportista
Nova kolumna Prof. dr Nenada Dikića o sve većem problemu u ženskom sportu
Ne tako davno pred Olimpijske igre u Tokiju u članku o transrodnim sportistima sam postavio pitanje na koje sam dobio većinu odgovora koji pokazuju da se ljudi ne slažu učešćem transrodnih sportista.
A sve je počelo dozvolom MOK-a da transrodni sportisti mogu da učestvuju uz kontrolu nivoa testosterona.
Naravno to je odmah zloupotrebljeno pa se Lorel Hubard, 43. godišnja dizačica tegova sa Novog Zelanda koja je do 35. godine bila muškarac i takmičila se u istom sportu, kvalifikovala za Olimpijske igre.
Odluka je pogodovala i Rebeki Kvin, kanadskoj fudbalerki, koja je godinama član kanadskog ženskog nacionalnog tima sa kojim je osvojila bronzanu medalju na Letnjim olimpijskim igrama 2016. godine u Riju i zlatnu u Tokiju 2021.
Čašu je prelila(o) Lia Tomas koja je dovela u pitanje odluku u vezi transrodnih sportista. I onda je MOK poništio svoje preporuke i rekao da svaka internacionalna federacija treba samostalno da odluči.
Možda da nisam član internacionalne ragbi lige ne bih bio tako zadovoljan jer su svojom odlukom pre drugih, pa čak i najvećih federacija prepoznali realnost. Ragbi liga je zabranila trans ženama da se takmiče u internacionalnim ženskim ragbi utakmicama, navodeći u saopštenju za javnost da će liga sačekati dalja istraživanja kako bi se uspostavila formalna politika uključivanja.
Međunarodna plivačka federacija (FINA) objavila je da će zabraniti trans ženama koje su prošle kroz muški pubertet da se takmiče, ali su istovremeno najavili da su uspostavili „otvorenu“ kategoriju za plivače čiji se pol razlikuje od njihovog rođenja. Union Cicliste Internationale (UCI), savez koji upravlja biciklizmom, objavilo je da će trans takmičari biti kvalifikovani samo ako su njihovi nivoi testosterona bili 2,5 nanomola po litru tokom perioda od 24 meseca – što je razlika u odnosu na prethodnih 5 nmol/L tokom perioda od 12 meseci.
Istovremeno Britanski biciklistički savez koji je ranije dozvoljavao transrodnim i nebinarnim osobama da se takmiče suspendovao je svoju politiku u aprilu 2022 glasanjem upravnog odbora tela, navodeći da „predstavlja izazov za integritet trka“.
Ukupno 19 država – Ajdaho, Misisipi, Alabama, Zapadna Virdžinija, Florida, Teksas, Južna Dakota, Ajova, Juta, Arizona, Oklahoma, Arkanzas, Kentaki, Džordžija, Tenesi, Južna Karolina, Indijana i Luizijana – zabranilo je transrodnim sportistima učestvovanje u sportu na određnenom nivou. Republikanska senatorka iz države Vajoming Vendi Šuler, koja je sponzorisala zakon koji zabranjuje transrodnim sportistima da se takmiče u ženskim sportovima, tvrdila je da bi dopuštanje da to učine prekršilo savezno zakonodavstvo o polnoj diskriminaciju.
Kao što sam napisao ključna je bila uloga Lie Tomas, studentkinje Univerziteta u Pensilvaniji i plivačice koja je osvojila NCAA prvenstvo 2021-22 u ženskoj disciplini 500 jardi slobodnim stilom (prva trans žena kojoj je to pošlo za rukom) koja je ranije plivala za muški tim Univerziteta Pensilvanije i bila na 554. mestu u disciplini 200 slobodno. Kada je promenila pol u ženski 2019. godine i pridružila se ženskom timu, počela je da dominira.
Na redu su FIFA, međunarodno rukovodeće telo fudbala i Svetska atletika, koji uskoro preispituju svoju politiku transrodnosti. Da li će imati hrabrost kao ragbi, plivanje i biciklizam videćemo. A ja mogu samo da kažem da kada god se dokazi zasnivaju na nauci odluka je ispravna i moralna.
Prof.dr Nenad Dikić, Fakultet za fizičku kulturu i menadžment u sportu, jedini fakultet za sport na Univerzitetu Singidunum