Prof. dr Dikić: Krivični prekršaji u dopingu

Kolumnista Telegrafa ponovo razotkriva sve nedoumice u vezi dopinga u sportu

U pripremi za razgovor sa novinarkom Večernjih novosti morao sam da se podsetim našeg Zakona o sprečavanju dopinga u sportu, Rodčenkovog akta ili američkog zakona prema licima koja su umešana u velike međunarodne doping prekršaje.

Činjenica da su nakon 20 godina postojanja Svetskog antidoping kodeksa SAD izglasale antidoping zakon koji im daje mogućnost eksteritorijalnog delovanja je uzburkao javnost.

Preporučujemo

Naravno da su mnogi to povezali sa politikom, a suština je čini se drugačija. Ipak, Svetska antidoping agencija je iskazala svoje nezadovoljstvo, jer se harmonizacija postignuta kroz Svetski antidoping kodeks svakim jednostranim aktom narušava.

Iako još uvek nema međunarodne upotrebe zakona, zabeležen je prvi slučaj primene Rodčenkovog akta na teritoriji Amerike. Naime, izvesni kiropraktičar, Erik Lira, je dopingovao određen broj sportista koji su učestvovali na olimpijskim igrama u Tokiju.

Iako nije zvanično potvrđeno smatra se da je dopingovao i Okagbarea, nigerijskog sprintera i skakača u dalj, koji je diskvalifikovan zbog dopinga. Maksimalna kazna zaprećena Rodčenkovim aktom je 10 godina. Naravno mnogi stručnjaci su izrazili svoje dileme, a suština je da ne samo Rodčenkov akt nego i mnogi nacionalni zakoni predviđaju krivičnu odgovornost.

Tako Austrija ima posebno odeljenje uprave kriminalističke policije koja se bavi dopingom i koja je samo u prvoj godini postojanja zaplenila preko milion eura doping sredstva, dve laboratorije, privela i saslušala preko 800 ljudi.

Naravno, njihov najveći uspeh je operacija Aderlas od pre dve godine, u kojoj su razotkrili međunarodni lanac dopingovanja krvlju.

Činjenica je da su u saradnji sa drugim policijama morali da deluju internacionalno ukazuje na problem dopinga kao međunarodnog problema i očigledno se može samo tako iskoreniti. Možda

je tu i najbolji odgovor za predviđeno eksteritorijalno delovanje prema Rodčenkovom aktu.

I po našem zakonu postoje krivične odredbe i najveća zaprećena kazna je 12 godina za onoga ko neovlašćeno u cilju dopinga u sportu proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju, ili radi prodaje kupuje, drži, ili prenosi, ili posreduje u prodaji ili kupovini doping sredstava, ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet doping sredstva.

Čini se da i oblični ljudi to razumeju tako da u članku u kome skrećem pažnju na ilegalnu distribuciju Lignadrola na našem tržištu jedan od čitalaca konstantuje: „Jedino pitanje koji se namece zasto Lepomir nije uhapšn, a sajtovi zatvoreni“ na moju konstataciju da postoji mnogo sprskih sajtova koji nesmetano rade, a da bivši bodibilder javno poziva sportiste i sve zainteresovane da koriste zabranjene supstance preko svog Youtube kanala.

Konačno meni se čini da sve veća potreba prisutnost policije u razotkrivanju dopinga upravo ukazuje na suštinu problema. Oduvek sam smatrao da kažnjavanje sportiste, pogotovo maloletnog i nekoga ko je tek startovao kao senior, nije rešenje, jer gotovo nikad nismo saznali ko mu je pomogao, kako je došao do doping supstanci, ko je sve umešan itd.

Primer koji najčešće koristim je doping slučaj Damjana Đorđevića koji je sa nepunih 18 godina i 15 uzastopnih osvajanja državnih prvenstava zbog uzimanja anabolika kažnjen sa 4 godine.

Prosto je nemoguće da niko nije učestvovao u njegovom doping prekršaju. Verujem da će policijske istrage u budućnosti biti više, jer je i sama WADA zaposlila bivšeg nemačkog policajca, Gintera Jangera, upravo da bi sprovodio istrage. Zbog svega možda i Rodčenkov akt nije nikav presedan, osim što se sve što dolazi iz Amerike kod nas dočeka negativno. A moje mišljenje o Rodčenku možete da pročitate OVDE. 

Prof.dr Nenad Dikić, Fakultet za fizičku kulturu i menadžment u sportu, jedini fakultet za sport na Univerzitetu Singidunum