Diplomatski bojkot Olimpijskih igara u Pekingu: Da li je opravdan ili ne?

Nova kolumna prof. Dr Nenada Dikića tiče se politizacije sporta i sportskih događaja

Istorija bojkota olimpijskih igara je kontroverzna sama po sebi kao i razlozi. Do sada ih je bilo šest i pred nama su sedme olimpijske igre koje će biti bojkotovane na specifičan način, tačnije samo diplomatski.

U kratkoj retrospektivi treba reći da su prve igre 1956. godine bojkotovane od strane Egipta, Iraka, Libana, Holandije, Kambodže, Španije, Švajcarske i Kine zbog Suecke krize i invazije na Egipat od strane Izraela, Engleske i Francuske.

Preporučujemo

Druge igre koje su bojkotovane, 1964. u Tokiju, od strane Severne Koreje, Kine i Indonezije koje su bili na igrama koje su trebale da okupe nacije u nastajanju i budu protivteža olimpijskim

igrama (eng. Games of the New Emerging Forces (GANEFO)

Sledeća tri bojkota su bila politička i blokovska, 1976. u Montrealu zbog podrške Tajpeju od strane zapadnih zemalja nije došlo preko 30 zemalja trećeg sveta, 1980. u Moskvi se nisu pojavile SAD i njeni saveznici zbog Ruske invazije na Avganistan, da bi im Rusi i Istočni blok to vratili 1984. u Los Anđelesu i da bi 1988. u Seulu nekoliko zemalja bojkotovale igre zbog zabrane dolaska Severne Koreje.

I na ovim dolazećim najveće zapadne zemlje su odlučile da diplomatski bojkotuju igre, tako što nijedan državni zvaničnik neće prisustvovati na njima. SAD su prve proglasile diplomatski bojkot

u znak protesta zbog neverovatnog kršenja ljudskih prava muslimanske manjine Ujgura i gušenja demokratskih protesta u Hong Kongu.

Belu kuću su sledile Kanada, Australija i Velika Britanija. Litvanija i Kosovo su takođe proglasile diplomatske bojkote, dok je Novi Zeland ranije ove godine najavio da neće slati nijednog diplomatu zbog pandemije, ali je takođe istakao zabrinutost zbog kršenja ljudskih prava.

Mnogi su ovim dodali ogromene problema vezane za poluvekovne probleme sa Tibetom.

Bojkotu su se pridružile mnoge javne i sportske ličnosti, ali je svakako najistaknutiji košarkaš Boston Seltika, Enes Kanter, koji ne samo da je ubedljivim javnim nastupima ukazao na problem, već je čitavom serijom svojih patika slikovito predstavio ugnjetavanje Ujgura i Tibetanaca.

Kina je naravno odgovorila zabranom svih utakmica Boston Seltika, uključujući i klipove, opremu i klađenje. Istovremeno je Kina obećala da će odgovoriti odlučnim kontramerama i da će SAD i

saveznici platiti cenu za svoju odluku.

Podsetio bih Vas da istoričari ne beleže bojkot na jednim igrama, koji iako se nije desio, trebalo je 1936. u Berlinu, kada su Nemci kršili prava Jevreja, što je bila samo uvertira u masovno

kršenje ljudskih prava mnogih nacija, uključujući i nas, Srba.

Čini se da zatvaranje očiju na kršenje ljudskih prava samo ukazuju na veće zlo koje možda dolazi.

Prof.dr Nenad Dikić, Fakultet za fizičku kulturu i menadžment u sportu, jedini fakultet za sport na Univerzitetu Singidunum