Alarm! Da li je MOK svojom odlukom upravo promenio istoriju ženskog sporta?

Ukidanje kontrole nivoa testosterona i prebacivanje bremena dokazivanja „neopravdane prednosti“ na sportske federacije transrodni sportisti su dobili zaista prednost i potencijalno mogu da u potpunosti ugroze ženski sport.

Međunarodni olimpijski komiteta (MOK) je objavio nove savete sportskim federacijama o podobnosti transrodnih sportista, fokusirajući se na pravičnost,  nediskriminaciju i sprečavanje štete.

Prethodne preporuke su ograničavale dozvoljen nivo testosterona kod sportista, što je dovelo do tretmana i procedura koje se sada opisuju kao "medicinski nepotrebne".

Preporučujemo

MOK je pošao od činjenice da nijedan sportista ne bi trebalo da bude isključen iz takmičenja na osnovu „neproverene, navodne ili uočene nepoštene konkurentske prednosti zbog varijacija u polu, fizičkom izgledu i/ili transrodnom statusu“.

Kontroverzi doprinose i Olimpijske igre u Tokiju, gde se prva transrodna sportistkinja, dizačica tegova Lorel Habard takmičila u dizanju tegova iako je do 35 godine bila muškarac koji se takmičio u istom sportu, a sportistkinja koja je branila titulu na 800 metara, Kaster Semenja, je isključena iz takmičenja zbog prirodno visokog nivoa testosterona. O problemu sam pisao nekoliko puta prvo o transrodnim osobama, a onda i o slučaju Kaster Semnje.

Na komentar da je MOK dozvolio muškarcu pošto se proglasio ženom da se takmiči, a da je ženi koja ima prirodno povišen nivo testosterona zabranio, MOK je izdao saopštenje da „sportistima treba dozvoliti da se takmiče, ali nepravednu prednost treba regulisati“ i rekao da će pomoći u finansiranju istraživanja  elitnog učinka transrodnih i interseksualnih sportista.

Ako se zna da među osobama koje žele da promene pol ima dve trećine muškaraca, onda je opravdana zabrinutost sportistkinja sveta da je ženski sport ugrožen, s obzirom da je biološki razvoj muškaraca do trenutke promene pola bio u potpunosti drugačiji nego kod žena i da je muški organizam jači, brži i snažniji.

Učestvujući u međunarodnom projektu „vrednosti u sportu“ citirao bih da su „vrednosti“ verovanja koja su neraskidivo povezana sa afektom (kako se osećamo). Kada su vrednosti u  pitanju, postajemo prožeti osećanjem (npr. ljudi kojima je pravičnost važna vrednost očajavaju

kada su bespomoćni da je zaštite).

I zbog toga je logično pitanje sportistkinja sveta gde ide njihov sport. Dokaz da niko nije pominjao transrodne sportiste kao problem sam po sebi je činjenica da se niko ne žali na sportiste koji su iz muškog pola prešle u ženski jer kod njih ne postoji biološka prednost.

Ako pođemo od svih problema o kojima se već pisao postavlja se pitanje zašto MOK bar u slučaju transrodnih sportista nije pokušao da nađe pravednije rešenje koje zaista nikoga ne ugrožava.

Ovako je u Tokiju transrodna sportistkinja, Kanađanka Kvin, već dobila zlatnu medalju u fudbali u Tokiju i otškrinula vrata ostalima koji žele da se takmiče na olimpijskom nivou. Kritičari kažu da ne shvataju zašto se koriste argumenti koji nisu zasnovani na dokazima i kako nam se opet dogodilo da nekompetentna odluka toliko polarizuje sportsko javno mnjenje.

Prof.dr Nenad Dikić, Fakultet ua fizičku kulturu i menadžment u sportu, jedini fakultet za sport na Univerzitetu Singidunum