Saveti kliničkog doktora u sportskoj medicini: Zabraniti grupne preglede u klubovima

Kolumna Prof. Dr Nenada Dikića o sportskoj medicini

Udruženje za medicinu sporta Srbije postoji više od 25 godina. To je verovatno retko strukovno udruženje sa tolikim kontinuitetom i rezultatima rada iza sebe. I nisu u pitanju samo skupovi, seminari i kongresi, već pre svega briga da se edukuju svi oni koji su zainteresovani za oblast sportske medicine.

Dokaz u prilog toga govore desetina napisanih knjiga, prevodi nekih najvažnijih udžbenika iz sveta, ali i stvaranje uslova za sopstveno istraživanje. Siguran sam da nijedno strukovno udruženje nije iznedrilo šest doktorata. A ako svemu tome dodamo stalno usavršavanje u pregledu sportista ali i ostalih ljudi koji se bave fizičkom aktivnošću, onda dolazimo do toga da rad Udruženja za medicinu sporta Srbije višestruko prevazilazi rad jedne nevladine organizacije.

Preporučujemo

Naravno suština svakog uspešnog udruženja su ljudi. O mnogima sam već pisao, a za ovu priliku želim da vam predstavim dr. Ivana Nikolića. Trenutno ne mogu mnogo da kažem o njegovim titulama, jer su sve u pripremi, ali mogu sa sigurnošću da kažem da je jedan od najboljih kliničkih doktora u sportskoj medicini kod nas.

A posebno mi je drago što mogu da podelim par njegovih komentara u sistemu u kome radimo. Da se nalazimo u nekoj drugoj državi sigurno o ovome ne bi ni raspravljali, ovako, stalno izgledamo kao da smo na početku. Evo šta Ivan predlaže da uradimo:

1. Zabrana grupnih pregleda dolaskom lekara u klubove - prvo i osnovno je upitan kvalitet ovakvih pregleda, ne može se uzeti adekvatna anamneza i obaviti pregled x broja ljudi uz improvizovane uslove za izvodjenje EKG-a itd. A sa druge strane to nije korektno ni prema onima koji imaju registrovan prostor i ispunjene određene fizičko-tehničke uslove, plaćaju doprinose i sve ostalo. Sportisti su izgubili mnogo zbog tih koji samo udaraju pečate.

2. Postavljanje obaveze da klub preko određenog broja članova ili profesionali klub mora da ima zaposlenog lekara – mi kao lekari komuniciramo sa raznim ljudima, sekretarima, fizioterapeutima, vlasnicima, trenerima, od kojih većina nije medicinski obrazovana, često fali dokumentacija, a oni tumaraju unaokolo od jednog do drugog tražeći samo ko će da im potpiše saglasnost samo da taj neko može da igra. Potrebna je spona izmedju njih i lekara sportske medicine.

3. Postavljanje obaveze posedovanja automatskog eksternog defibrilatora (AED) u sportskim objektima odredjene veličine i izvođenje obuke osnovnu životnu potporu (BLS) za osoblje. Kuriozitet je da su poznate kladionice kod nas svojim zaposlenim organizovali BLS obuku, a da to ne može sportski klub...

4. Formiranje nacionalnog registra iznenadne srčane smrti u sportu - ne zbog lova na veštice, već smo zbog mogućnosti da znamo godišnju incidencu i prevalenciju, te praćenja efekata prevencije.

Sigurno ima još valjanih predloga. Kada se samo setim koliko smo se Prof. Slobodan Živanić, osnivač Udruženja za medicinu sporta Srbije, i ja zalagali da sprotskomedicinski pregled bude definisan zakonom. Koliko sam pretrpeo uvreda i to od kolega jer sam smatrao da bez EKG pregleda ne bi trebalo da se donese zaključak o sportskoj sposobnosti. Danas je od toga nešto

realnost, ali ipak kad pogledam Ivanove komentare zapitam se kako će sve izgledati nakon 25 godina. Da li ćemo i onda pričati o mestu lekara u sportu ili ćemo se baviti naprednim stvarima ili kako Novak kaže biti deo tima iza tima.

Prof.dr Nenad Dikić, Fakultet ua fizičku kulturu i menadžment u sportu, jedini fakultet za sport na Univerzitetu Singidunum