Slučaj fudbalera Salcburga ili zašto sportisti moraju da paze šta im lekari prepisuju kao lek

Nova kolumna Dr Nenada Dikića koju moraju da pročitaju svi sportisti

Možda ne bih o ovome razmišljao da nisam saslušao svedočenje dva fudbalera Malija, Mohameda Kamaru i Sekou Koita, koji su zbog prisustva diuretika kažnjeni 3 meseca.

Kao internacionalci koji igraju za fudbali klub „Red Bull Salzburg“ našli su se opravdano u žiži interesovanja, pre svega zbog visokog ranga takmičenja u kome igraju.

Preporučujemo

Njihov tim doktor je odlučio da im da acetozolamid zbog toga što je trebalo da igraju protiv Namibije u Vindhuku, koji je na nadmorskoj visini od 1655 m. Pošto acetozolamid spada u diuretike oni su nakon doping kontrole postali doping pozitivni.

Cela priča se relativno dobro završila po njih jer iako su koristili diuretike za koje je maksimalna kazna dve godine, oni su kažnjeni samo 3 meseca. Uzelo se u obzir da se nisu namerno dopingovali, ali je ocenjeno da je njihova greška što se zabranjena supstance našla u njihovom organizmu, jer sportisti uvek moraju da provere šta uzimaju, bez obzira da li im je to dao tim doktor ili ne.

Upravo, ta tvrdnja je naterala fudbalere da kroz javno svedočenje upozore sve sportiste da budu oprezni i da nikada ne uzmu ništa što prethodno nisu proverili. Njihova rečenica da „ne treba verovati ni tim doktorima“ je posebno važna, jer na kraju sportisti uvek odgovaraju, bez obzira ko ih je posavetovao da uzmi neki lek ili dijetetski suplement.

A doktor je u ovome slučaju zaista pogrešio. Prvo prepisao je zabranjenu supstancu a nije proverio njen status. Drugo čak i ako je bilo neophodno da da zabranjenu supstancu, morao je da dobije izuzeće radi terapijske upotrebe, popularno nazvan TUE (eng. Therapuetic use exemption).

Treće, dao je lek zbog visinske bolesti smatrajući da će igrači imati problem što igraju na 1655 m nadmorske visine.

Pri tom nije proverio ni indikaciju i način davanja leka, jer ne samo da nije potrebno davanje leka za visinsku bolest ukoliko se ne pređe 2400 m (po nekima i 2000 m) već i samo davanje podrazumeva preventivno uzimanje dan pre dolaska na visinu, a ne samo jednu dozu pred utakmicu.

Sportisti generalno ne proveravaju šta uzimaju. Poslednje doping kontrole su upravo pokazale njihovu potpunu nezainteresovanost. Gotovo komično izgleda kada objašnjavaju da uzimaju jednu belu i jednu žutu tabletu, poput nekih pacijenata u ambulanti, ili u panici zovu tim doktora da provere.

Pri tom se mnogi suplementiraju sami jer su čuli od nekoga da je nešto dobro, a da se nisu ni najmanje potrudili da provere o čemu se radi. Često koriste više izvora pa se indikacije lekova i suplementa preklapaju. A kada je u pitanju bol, sami se leče, tako što uzimaju brufen, diklofenak ili neki treći nesterodini antireumatik, ne vodeći računa da ih ne preklapaju, a posebno ne o dozi, koja je nekad višestruko veća.

Ako znamo da po mišljenju mađarskih kolega koji rade još uvek na ispitivanju smrti Mikloša Fehera može da dođe do iznenadne srčane smrti na terenu i usled prekomernog uzimanja nesteroidinih reumatika, onda sve postaje mnogo komplikovanije, jer nije više u pitanju doping pozitivan rezultat, već život.

U svakom slučaju svedočenje fudbalera Malija je poslužilo kao jedan od bitnijih razloga zašto su započeli evropsku kampanju antidoping edukacije u svakom nacionalnom savezu. Očigledno da rad tim doktora u fudbalu mora da bude na mnogo višem nivou, pogotovo kada je u pitanju upotreba lekova i suplementa. Ako FK Liverpul ima 11 članova medicinskog tima, onda verovatno i drugi treba da se zapitaju šta sve oni rade i zašto i sami nisu bolje organizovani. Kako kaže portparol FK „Red Bull Salzburg“ „Zadovoljni smo što je sve jasno po ovom pitanju, ali ovo je za nas i dalje pravi šok.“

Prof.dr Nenad Dikić, Fakultet ua fizičku kulturu i menadžment u sportu, jedini fakultet za sport na Univerzitetu Singidunum