Vaterpolistkinja Vojvodine otvorila dušu: Lezbijka sam i toga se ne stidim
- Drago mi je što do sada nisam imala loših iskustava u Srbiji, iako su me upozorili da vodim računa - kaže Mari Kosmo
Brazilska vaterpolistkinja Mari Kosmo, koja igra za novosadsku Vojvodinu, priznala je da je lezbijka i otvoreno poručila da nema bilo kakav problem u Srbiji zbog toga.
Devojka rodom iz Sao Paola, koja živi u Novom Sadu u poslednja tri meseca, kaže da za sada nije imala nikavih neprijatnosti u našoj zemlji zbog svoje seksualne orijentacije.
Mari često objavljuje fotografije sa devojkom Barbarom, koja radi kao profesorka u školi u Brazilu. Porodici i prijateljima je pre nekoliko godina priznala da voli žene i od tada se konačno oseća - slobodno.
- Zabavaljamo se skoro četiri godine. Barbara radi kao profesorka u srednjoj školi u Brazilu, pa zbog posla nažalost nije sa mnom u Srbiji. Ona mi je bila velika podrška tokom svih loših trenutaka, uključujući i proces "izlaska iz ormana". Barbara me je inspirisala da verujem u sebe - rekla je Mari za Sportfem.
Mari je rano „otvorila dušu“ porodici.
- Rekla sam im da volim žene kada sam imala 18 godina. Postalo mi je veoma teško to da krijem, osećala sam veliki teret. Morala sam da im kažem. U to vreme sam se mnogo plašila njihove reakcije, ali duboko u sebi sam znala da me vole i da će biti uz mene bez obzira na sve. Srećna sam osoba što imam roditelje koji me podržavaju.
- Kada sam im rekla istinu zagrlili su me, pogledali u oči i rekli „volimo te”. Roditelji bi trebalo da vole svoju decu, a moji upravo to rade. Naravno da su se brinuli zbog moje bezbednosti i moje budućnosti, ali lep razgovor je bio sve što nam je trebalo. Nisam mogla da očekujem bolju reakciju od njih.
O tome kako okolina gleda na njenu seksualnu orijentaciju kaže:
- Incidenti koje sam doživela i nisu toliko strašni kada uporedim sa stvarima koje su se dešavale mojim prijateljima. Neprijatno je, na primer, kada bulje u mene i moju devojku kada se držimo za ruke na ulici. Ponekad imaju i neke provokativne, ružne komentare. Međutim, verujem da osećam sigurnost i zato što se uglavnom krećem u istom krugu ljudi u klubu, na univerzitetu, i u komšiluku. Kada se krećem među ljudima koje ne poznajem, znam da ne mogu tako lako da im kažem da sam lezbijka.
- Nažalost, to mi uvek mora biti na umu. Bila sam 12 godina u istom klubu, trener me je znao godinama pre nego što je saznao da sam lezbijka, a s obzirom na to da je sjajan momak bio je dobar prema meni. I vaterpolo zajednica u Brazilu me je sjajno prihvatila. Ni u Vojvodini nisam imala problema sa trenerima. Mislim da generalno žene lakše prihvataju kada saznaju da je neko gej, muškarci su konzervativniji i to bi moralo da se promeni.
Mari je navela i da nije nikad imala problema sa seksualnom orijentacijom u Vojvodini.
- Živim u Srbiji nešto duže od tri meseca i drago mi je što do sada nisam imala loših iskustava, iako su me kada sam se doselila upozorili da vodim računa - zaključila je Mari Kosmo.
(Telegraf.rs)