Kako je sportski sud u Lozani odneo pobedu nad civilnim
Nova kolumna Dr Nenada Dikića o borbi sportista za svoju pravdu
Sport je od samog početka odvojen u sudskim postupcima od civilnih sudova jer se smatralo da zbog jedinstvene ljudske delatnosti nije moguće doneti prave presude ne poznajući sve posebnosti sporta. Tako je zajedno sa razvojem sportskih organizacija formiran i Arbitražni sportski sud u Lozani (eng CAS - Court of Arbitration of Sport), koji predstavlja vrhovni sud koji razrešava sporove u sportu.
Retko su odluke CAS-a preispitivane na redovnim sudovima i uglavnom su se dešavale zbog proceduralnih stvari. Međutim, u slučaju Aleksa Švarcera brzog hodača u olimpijskom timu Italije (zlato u Pekingu 2008.) civilni sud u Bolzanu je odbacio odluku CAS-a sa idejom da omogući italijanskom sportisti da učestvuje na olimpijskim igrama u Tokiju.
Ipak švajcarski savezni sud je odbacio odluku suda u Bolzanu i peticiju Alek Švarcera za suspenziju osmogodišnje zabrane bavljenja sportom. Naime, Švarceru je 2016. godine presuđeno osam godina zbog drugog doping prekršaja, pošto je prethodno proveo tri i po godine suspenzije zbog pozitivnog testiranja na eritropoetin pre Olimpijskih igara u Londonu 2012. godine.
Švarcer nije osporio rezultate tog prvog testa, ali tvrdio je da su mu uzorci podmetnut kod drugog pozitivnog rezultata. Njegovo svedočenje je iskoristio italijanski sud u Bolzanu i presudio je u februaru 2021. godine da su uzorci urina koji pripadaju Švarceru "vrlo verovatno" zamenjeni i odbacio je odluku CAS-a. Odluka je imala za cilj da je Švarcer pokušao time da se takmiči u Tokiju 2020.
WADA je izdala saopštenje u vezi sa slučajem u Italiji, napominjući da je istražni sudija u Bolzanu, izneo niz optužbi protiv World Athletics-a, antidoping laboratorije u Kelnu i WADA-e. WADA je saopštila da je presuda sudije doneta u „pretpretresnom stepenu", umesto da im je data šansa da se brane i da postoji očigledan nedostatka pravičnosti i poštovanja zakona.
Istražni sudija je samoinicijativno utvrdio da je „neidentifikovana osoba tajno uzela uzorak treće strane koji je sadržao sintetički testosteron, izlagala ga ultraljubičastim zracima kako bi uklonila sve tragove DNK te treće strane, pomešala ga sa uzorkom urina Aleksa Švarcera, zatim zagrevao kombinovani uzorak da bi se povećala koncentracija testosterona u novostvorenom uzorku.
Naravno, svim poznavaocima doping procedure je bilo jasno da ni WADA ni World Athletics, ni Kelnska laboratorija, niti bilo ko drugi, nije uključen u ovakvu manipulaciju i da ne postoji ni najmanji verodostojan dokaz da je tako delo počinjeno. Pri tom je sudija iz Bolzana jednostavno zanemario sve pružene dokaze.
Sve je to iskoristio Švarcer i zatražio reviziju postupaka. Sportski arbitražni sud u Lozani odbacio je žalbu Švarcera da ukine njegovu osmogodišnju zabranu, a švajcarski savezni sud potvrdio je presudu CAS-a na koju se italijanski atletičar nije žalio.
Možda je najbolju ocenu svega dao Sebastijan Kou koji je zamolio italijanski atletski savez i Švarcera da ne budu „na pogrešnoj strani istorije“, da ne treba sportisti da ima mrlju na karijeri i da ljudi prepoznaju da je ovo važno pitanje i da su pravila nemilosrdna, ali ista za sve.
I dobro je što je sportski sud pobedio i što se izborio ne samo za pravednu presudu sportisti, već i za svoj integritet, ali i potvrdio da sport ne može i ne treba da se podvede pod redovne sudove.
(Prof.Dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum)