Dostupnost kokaina utiče na broj doping pozitivnih sportista, ali i mortalitet kod mladih

Nova kolumna Prof. Dr Nenada Dikića u vezi sa neverovatnim podacima o konzumiranju droge

Stalna prisutnost broja doping pozitivnih sportista na kokain u Srbiji verovatno samo na prvi pogled izgleda iznenađujuća, jer se broj doping pozitivnih sportista na kokain održava i u svetu.

Preporučujemo

Iako postoji mnogo načina da se objasni stalno prisustvo kokaina u sportu, ako se pogledaju statistike u Evropi dolazi se do jednostavnog zaključka, da su povećana ponuda, relativno niska cena i dostupnost učinili svoje.

Prema davno objavljenim podacima u knjizi 100 pitanja o dopingu stekao se utisak je kokain bio rezervisan samo za sportiste koji su mnogo plaćeni (fudbal, tenis itd.)

Meni uvek najdraži je primer Adrijana Mutua (rumunski fudbaler), koji je već na prvoj kokainskoj žurci u Čelziju postao pozitivan i kasnije osim što je bio kažnjen, godinama otplaćivao dug Čelziju zbog prekršaja koji je napravio.

Međutim danas je kokain kod nas prisutan u borilačkim sportovima (džudo, rvanje, boks), timskim sportovima (košarka, rukomet, hokej) pa čak i automobilizmu.

Prema novom Antidoping kodeksu 2021, Svetska antidoping agencija (WADA) je svrstala kokain zajedno sa još nekim socijalnim drogama (marihuana, heroin, ekstazi…) u „Substances of abuse“ ili supstance koje se zloupotrebljavaju i smanjila kaznu onim sportistima koji mogu da dokažu da su ih koristili van takmičenja i bez cilja podizanja sportske sposobnosti.

Očigledno da je i WADA promenila shvatanje vezano za drogu i odvojila ih od pravih doping supstanci (anabolici, hormoni, itd.).

Verujem da je poruka Svetske antidoping agencije slična pouci koji bi moralo društvo da izvuče iz zloupotrebe kokaina i ostalih socijalnih droga.

Očigledno je da dokle god se toleriše povećana proizvodnja, laka dostupnost i mala briga društva problem neće biti rešen.

Zato je možda trenutak da države shvate da moraju da pojačaju aktivnosti protiv rasturanja i korišćenje droga. A sportisti bi možda mogli da primene filozofiju džudoa odnosno da se bore za poštovanje pravila, fer plej i samodisciplinu.

(Prof.Dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum)