Rekli su mi, "dete je rođeno mrtvo, ne očekujte mnogo": Srpski kik-bokser o najtežem trenutku života

Nenad Pagonis ispričao je najteže trenutke svog života

Srpski kik-bokser Nenad Pagonis, progovorio je o najtežim momentima svog života u emisii "Preživeli" na K1 televiziji.

On je opisao kako je njegova ćerka rođena uz komplikacije i da joj lekari nisu davali velike šanse da preživi i da mu je to jedan od najtežih trenutaka u životu, kao i da je imao crne misli i pomišljao i na samoubistvo.

Preporučujemo

Na sve se nadovezao kasnije i razvod, što je takođe bio veliki udarac za njega.

- Moja sada bivša žena i ja imali smo turbulentnu vezu. Ona je ostala trudna i kad je saznala htela je da abortira, pa joj ja nisam dao, posle sam ja hteo, a ona nije. Bio je to katastrofa period, međutim kad smo se pomirili to je sve leglo na svoje mesto. Imali smo predivnih momenata u životu dok smo čekali ćerku Tesu, ja sam počeo da pravim kuću za nas, onu kakvu sam oduvek želeo, jer kao dete nisam imao ništa. 18. januara ona odlazi da se porodi, imala je savršenu trudnoću, nikakve probleme. Moj drugar ju je porađao i zove me i kaže sav uznemiren "bilo je problema, ali ne brini, biće sve u redu".

- Kad sam došao u bolnicu, rekli su mi da je beba morala na intenzivnu negu. Doktorka izlazi i kaže mi: “Gospodine, nemojte puno da očekujete, to dete je rođeno mrtvo i dobilo ocenu jedan. Ima ostećenje mozga”. Beba je ostala bez kiseonika kad se rodila i doktorka ju je kasnije spasila jer ju je stavila u proces hlađenja, nešto poput hibernacije, gde mozak odmara. Rekli su nam samo da se molimo bogu, da ništa drugo ne možemo. Tu počinje moja najveća borba sa anksioznošću - ispričao je Pagonis, a zatim izneo detalje o borbi njegove ćerke.

- Spasilo me je što sam u međuvremenu mnogo radio na sebi, nakon smrti oca. Kad sam Tesu prvi put video na intenzivnoj nezi, mene je to slomilo. Vidim bebu koja izgleda kao zdravo dete, ali je pogled odaje da nije dobro. Tu sam se odlučio da ću se boriti kako znam i umem za nju. Provodio sam dan i noć u bolnici, masirao joj stopala, jer sam čitao o tim akupunkturnim tačkama koje mogu da stimulišu mozak. Supruga Maja joj pevala, zajedno smo joj konstantno pričali i molio sam se svaku noć za nju.

- Sedmi dan dolazimo u bolnicu, treba da je skidaju sa aparata i to je dan kad ti kažu - dete će ti biti dobro ili ometeno u razvoju. Sećam se kako je doktorka prošla kroz hodnik i pokazala mi palac na gore, a meni je pala stena sa pleća. Uradili su skener i dodatne analize i videlo se da nema nikakvih oštećenja. Tesa sada ima pet godina i zdrava je i pametna devojčica, svira violinu, ima javne nastupe, trenira džudo i prelepo slika. Mislim da nas je čula dok je bila na lekovima i da smo joj pomogli da se izbori.

Posle toga, Pagonis se borio sa anksioznošću, crne misli su mu se motele u glavi.

- Nakon toga krenuo je još gori period mog života, jer sam upoznao čoveka koji je ostao bez ćerke, što me je navelo da pomislim da bih se ubio da ostanem bez svoje ćerke Tese. To je u meni probudilo najveću borbu sa anksioznošću. S druge strane sam bio u divnom periodu života, dobili smo i sina, putovao sam često, igrao boks, ali dođem kući sa treninga i meni kreću crne misli. Non-stop zamišljam kako bi bilo da se ćerki desi nešto loše i to u meni izaziva očaj da želim da se ubijem. Tada me je stigao sav stres svega što smo prošli, na kraju sam došao do toga da je smisao života u toj duhovnoj svesti - istakao je Nenad i osvrnuo se na rastanak sa nevenčanom suprugom Majom.

- Na kraju smo se Maja i ja razveli, jednostavno nismo mogli dalje, a to je takođe bio veliki udarac za mene. Odjednom se nađem u praznoj kući, a uvek sam bio porodičan čovek. Plakao sam često, ali sam sada naučio najvredniju lekciju. A to je da prihvatim šta mi život donosi. Shvatio sam da život tek ima neke planove za mene.

(Telegraf.rs)