Da li u Srbiji postoji seksualno nasilje u sportu? Odgovor koji niko ne želi da čuje

Možda niste razmišljali o ovoj temi ali ona je veoma prisutna u Srbiji

Iako sam već pisao da je seksualno uznemiravanje u savremenom sportu je češće od dopinga, a skoro da nije primećeno čini se da ljudi to kod nas ne primećuju.

Pisao sam i o sportistkinjama koje trpe zlostavljanje na društvenim mrežama zbog izgleda, manje zarađuju i trpe pritisak u sportu. 

Preporučujemo

Možda je zbog toga napor Udruženja „Žene sport društvo“ koje osnovale su ugledne beogradske sportske novinarke i u saradnji sa ERASMUSOM i partnerima: Udruženjem za medicinu sporta Srbije, Sportskim Savezom Srbije, Udruženjem sportskih novinara Beograda, stručnjacima sa Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja u Beogradu, Savezom za školski sport i drugima vredno pažnje.

Radi se o istraživanju i projektu „Seksualno nasilje u sportu Srbije“, u skladu sa odlukom Međunarodnog olimpijskog komiteta, a povodom sve učestalijih brutalnih primera seksualnog zlostavljanja, pa čak i silovanja, posebno sportista u mlađim kategorijama.

Molimo sve da popune ovaj upitnik i proslede ga na što veći broj adresa vaših sportista, odnosno klubova, kako bi imali što precizniju sliku stanja, od što većeg broja ispitanika. Upitnik popunjavaju svi: sportisti, treneri, sportski radnici…

Upitnik je anoniman, ne znamo ko je odgovorio jer se beleži samo kumulativna, odnosno zbirna statistika.

Kopirajte ovaj link i prosledite: https://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLSeeAMB55A_QZ7Ogp0C2Z-xxdJAzvwKuTgSCaGrHoSzTQYaZ0w/viewform?usp=sf_link

Nosioca projekta, našu poznatu sportsku novinarku sa Radio Beograda, Snežanu Pantović sam zamolio da presek nekih odgovora na postavljena pitanja.

• Koliko je do sada ljudi popunilo upitnik?

Pilot istraživanje još uvek traje i za 20 dana popunilo ga je manje od stotinak sportista, nešto manje trenera, sportskih radnika, novinara. Bez obzira na to što je Upitnik apsolutno anoniman (to je praksa kada se rade ovakva istraživanja), i mi dobijamo samo zbirnu statistiku, odaziv je, očekivano slab, jer seksualno nasilje u sportu tabu tema i kao i na svaku tabu temu, reagovanja su ista: u to skoro niko ne žele da dira, niti da govori o tome.

• Kakva je njihova struktura?

Imamo ispitanike iz 24 sporta, od toga je, između ostalog 68,1% članova reprezentacije Srbije, 20% su članovi Super lige, 5,3% druge i nižih liga itd... Višu školu ili fakultet završilo je 64,9% ispitanika, 13% su srednjoškolci, 16,9% studenti i 5,2% učenici. Seksualnom nasilju tokom bavljenja sportom bilo je izloženo 80,5% njih, 19,5% imalo je sreću da takvo iskustvo nemaju!

• Da li možeš da nam predstaviš najznačajnije preliminarne rezultate?

Ono što je do sada zabeleženo je premašilo i najgora očekivanja:

- 57,1% ispitanika je seksualno uznemiravano telefonom, porukama, eksplicitnim fotografijama, od toga: 18,2% jednom ili dva puta, 20,8% nekoliko puta, 7,8% često

- 50% je doživelo da im neko pokazuje intimne delove tela ili se svlači nag (19,7% jednom ili dva puta, 19,7% nekoliko puta, 10,5% često)

- 23,4% je doživelo da ih neko dodiruje, stiska i ljubi na način koji je bio seksualno neprijatan i neželjen zbog čega su bili povređeni i posramljeni: 16,9% jednom ili dva puta, 2,6% nekoliko puta, 3,9% često

- 7% ispitanika je doživelo neželjenu analnu ili vaginalnu penetraciju penisa, prstiju, predmeta: 1,4% često, 5,6% jednom ili dva puta (evropski crni prosek je od 2% do 8%)

- 29,9% su ubeđivani da pristanu na seksualni odnos (19,5% jednom ili dva puta, 9,1% nekoliko puta, 1,3% često)

- treneri su seksualno uznemiravali sportiste 26,3%, sportski radnici 22,1%, drugi sportisti 28,6%, roditelji nekih drugih sportista 5,3%

- zbog odbijanja seksualnih odnosa, 33,8% su kažnjavani čestim proverama i testiranjima i sklanjani iz tima, 11,7% nije izdata ispisnica, nisu im ispunjene finansijske obaveze iz Ugovora

- 36,8% ispitanih je doživelo seksualno nasilje van sporta

- 93,5% misli da je u sportu neophodna edukacija iz seksualnog nasilja

- 92,1% misli da treba da postoji SOS telefon kao podrška žrtvama nasilja

- 57,9% ispitanika nam je reklo da ni sa kim nisu razgovarali kada su doživeli seksualno nasilje, iz više razloga: iz straha od posledica, zatim da im se neće verovati, da će im se okrivljeni osvetiti, teško je dokazivo, a i obelodanjivanje nasilja bi drastično uticala na mnoge karijere, porodice, ugled...

- na žalost, 24,7% ispitanika je lično videlo sportiste koji misle da je normalno da pristanu na neželjeni seksualni odnos, što znači da neki sportisti ne umeju da prepoznaju seksualno nasilje.

- 90,9% ispitanika smatra da treba uvesti predmet seksualno vaspitanje u školi.

• Kako se objašnjava da i kod nas postoji seksualno nasilje u sportu a da se o tome ne govori?

- Pa sportisti se boje da se ne sazna šta su baš oni napisali; klubovi i savezi opstruiraju i izbegavaju da im proslede Upitnik, iz straha da se ne pokrene lavina i otkrije da baš možda u njihovim sportu ili klubu ima takvih slučajeva; neki sportisti kažu da žele da Upitnik dobiju iz kluba ili Saveza, a ovi se pak pravdaju da to ne mogu da učine bez dozvole Ministarstva sporta ili Sportskog saveza Srbije...Neki od sportskih radnika su nam rekli da nije njihov posao da se „petljaju u seksualne sklonosti trenera ili nekog drugog i sa kim će oni biti intimni, i da li je to osoba koju treniraju ili neko drugi, jer su to lične i intimne stvari“...

- Rizik od seksualnog uznemiravanja ili seksualnog zlostavljanja proizlazi iz složene povezanosti mnogo faktora, uključujući: straha da se nasilje prijavi zbog uglednog položaja i moći koje nasilnik ima u sportu i društvu (67,1%), dominantnog i nasilničkog ponašanje trenera (68,4%), visokog nivo tolerancije srpskog društva na nasilje (60,5%), niskog samopouzdanje (61,8%) i visoke ambicije među sportistima (48,7%).

-Deklarativno, ogromna većina se slaže da je ta oblast apsolutno zapuštena jer formalno-pravno ne postoje mehanizmi uz pomoću kojih bi se žrtve zaštitile, a zlostavljači zauvek odstranili iz sporta. Ali, bilo je i onih koji su na pravi način shvatili da je krajnje vreme da se pokrene sa mrtve tačke ova tabu tema, i, kao i u većini zemalja, drago mi je što su je animirali baš sportski novinari.

- Imamo dva brutalna slučaja u poslednjih godinu dana: fudbalski trener iz Novog Pazara osuđen je na 7 godina zatvora zbog silovanja dečaka koga je trenirao, iako je prethodno za isto delo bio osuđen u Austriji na tri i po godine zatvora...promenio je ime i prezime, vratio se u Pazar i ponovio delo...Skoro je uhapšen trener mlađih kategorija u superligašu Radniku iz Surdulice, jer je primoravao dečake na seks... Pa iako su mediji pisali o ovim slučajevima, i dalje 1,3% ispitanih kaže da u srpskom sportu - nema seksualnog nasilja!

• Koja je tvoja poruka?

Ako se ćuti o bilo kom problemu, ne znači da ga nema! Kada žrtve imaju mogućnost sistemske zaštite kroz institucije sporta i, zakone, pravilnike i protokole, to će uveliko obeshrabriti zlostavljače da dopuste da se njihove niske strasti realizuju u delo. Sada su oni bez ikakve kontrole! Klinički podaci pokazuju da su psihosomatske bolesti, anksioznost, depresija, zloupotreba supstanci, samopovređivanje i samoubistvo neke od ozbiljnih zdravstvenih posledica seksualnog nasilja.

Međunarodni olimpijski komitet (IOC) je još odavno pokrenuo snažnu kampanju i prosledio preporuku svima nacionalnim komitetima da imaju nultu toleranciju prema seksualnom nasilju u sportu. Naš cilj je osnivanje specijalnog SOS telefona i stručne službe koja bi dežurala 24 časa, za pomoć žrtvama seksualnog nasilja, po uzoru na dobru praksu zemalja u Evropi, koje su na različite načine, a uz nedvosmislenu pomoć države, uvele sve moguće mere predostrožnosti kako bi se sprečilo i predupredilo seksualno nasilje u sportu ili, ako do njega dođe, pomoglo žrtvama. Želimo da ostvarimo jak institucionalni tj. sistemski odgovor na seksualno nasilje u sportu, koji treba i mora da se odvija u atmosferi zdrave sredine.

(Prof. Dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum)