Umetnost rvanja: Čovek zbog koga ovaj sport opstaje u Srbiji
Nova kolumna Prof.Dr Nenada Dikića u vezi sa olimpijskom disciplinom čije se takmičenje održava u Srbiji
Rvanje nije baš najpopularniji sport kod nas, iako imamo aktuelnog olimpijskog prvaka. Većina i ne zna mnogo o samom sportu, a radi se o bazičnom olimpijskom sportu koji je postojao još u Antičkoj Grčkoj.
Trenutno se kod nas održava jedno od najvećih takmičenja na svetu u rvanju, koje je igrom nesrećnog slučaja umesto kao svetski šampionat kategorisano kao kup. Ipak preko 50 nacija je došlo željno borbi, jer je godina bila podjednako loša za sve.
Naravno da ima razloga za i protiv kada je ovakvo takmičenje. Iako je BBC ukazao na rizik ovakvog takmičenja u trenutku kada Srbija beleži veliki porast broja obolelih, odgovor rvača je sledio u perfektnoj organizaciji.
Svetski kup je zamišljen kao takmičenje u balonu, gde su svi sportisti PCR testirani i smešteni u posebno pripremljene hotele, a gledaocima nije dozvoljen ulaz. Kako kaže prof. Dokmanac:
-Moramo da se takmičimo, jer sport mora da opstane.
Prof. Dokmanac je izuzetak po mnogo stvari. Naime on spada u retke sportske radnike koji predstavljaju prave akademske građane, a istovremeno je istinski stručnjak u svom sportu.
Nije on samo sebi dao pravo da uči i radi, nego on to sve prenosi na studente Sportske akademije, ali i na članove Rvačkog saveza.
U većini drugih sportova postoji verovanje da je dovoljno iskustvo i prethodno bavljenje sportom za uspešan rad. Milorad Dokmanac to opovrgava sopstvenim primerom. I time, ne samo on, već i ostali lideri Rvačkog saveza Srbije pokazuju da je iza svakog uspešnog sportiste tim stručnjaka. Šteta što je to tako teško razumljivo za mnoge.
A upravo zbog takvih stručnjaka kakav je Milorad Dokmanac rvanje i opstaje. Na Svetskom kupu smeštenom u hali na sajmu sve izgleda svetski, a atmosfera je takva da gledaoci kraj malih ekrana nemaju utisak praznih tribina, već samo velikih borbi.
I nije Prof. Dokmanc samo vredan sportski radnik, već i ozbiljan u primeni savremenih tehnologija u praćenju takmičenja, ali i kompletnom menadžmentu sportskih događaja. Međutim, ono u čemu je najbolji to je strpljenje i sagledavanje svih detalja, koje vidi samo dobar domaćin.
Evo danas je pažljivo slušao koje smo probleme imali i bez nervoze ih sve razrešio. Iako sam lično u dilemi da li sportska takmičenja treba da se održavaju ili ne, očigledno sam dobio odgovor. Da, ako ih organizuje Milorad Dokmanac.
(Prof.Dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum)