Ovo su najbolje plaćeni srpski sportisti, evo koliko zarađuju: Bogdan se priključio elitnom društvu
Tragedija srpskog sporta često se ogleda u tome što mnogi sportisti tek u inostranstvu zarađuju milionske ugovore i od toga obezbeđuju svoje porodice
Slučaj Bogdana Bogdanovića samo je poslednji u nizu onih koji, ako pametno i razumno budu razmišljali, neće morati da brinu nekoliko kolena unapred.
Ali, Bogdanović nije jedini milioner od srpskih sportista, niti onaj koji zarađuje najviše, a mi smo neke od njih izdvojili na ovoj listi.
Na toj listi prednjači Novak Đoković koji je tokom 17 godina duge profesionalne karijere zaradio najviše. Među srpskim sportskim milionerima poslednjih godina ima i fudbalera i košarkaša i samo je pitanje uhlebiti se na najpodesnijem tržištu.
Košarkaški gledano, to tržište su svakako Sjedinjene Države. Fudbalski, mač sa dve oštrice. Ako hoćete rezultate, morate u Evropu, ali ni tamo u pojedinim ligama petice nećete zarađivati koliko recimo u Kini ili Kataru.
Pitanje je samo da li je vam je takmičarska ambicija poklopljena sa onom finansijskom i u kojoj meri. Engleska je u tom smislu fudbalski raj. Bar se čini tako. Recimo, u Juventusu Kristijano Ronaldo sa tridesetak miliona evra godišnje ima ubedljivo najveću platu.
Dok na primer druga zvezda ekipe Paulo Dibala ima otprilike približnu platu kao naš Nemanja Matić u Mančester junajtedu, iako on tamo nije ni blizu najplaćenijeg.
S druge strane, košarkaši zbog snage tržišta u SAD dobijaju jake ugovore, pa tako imamo i primer Nikole Jokića.
Zvezda Denver Nagetsa bi, da je sada produžavao ugovor dobio 195 miliona dolara za pet godina, ali je pre dve godine dobio značajno manje od toga, pa čak manje i od "druge violine" Denvera - Džamala Mareja (170 miliona).
Kada bismo krenuli od vrha, Đoković je ispred svih srpskih, ali po Forbsu i ispred većine svetskih sportista.
Tek dvadeset dvoje je ispred srpskog teniskog asa koji je od turnira do sada zaradio oko 145 miliona dolara, ali koji je u godini za nama zaradio 44,6 miliona, od čega je velika većina na ime sponzorskih ugovora.
Neto vrednost mu je procenjena na oko 220 miliona dolara, tako da on sebi može da dopusti luksuz da se, što bi se reklo, sutra penzioniše i ne radi ništa do kraja života, i opet bi imao dovoljno.
Đokovića, očekivano prati Nikola Jokić koji je sa Denverom potpisao ugovor na 147 miliona dolara pre dve godine, s tim što je u slučaju NBA igrača priča malo zahtevnija.
Jer, kada se odbiju federalni porezi u Americi, provizije agenata i JTB, odnosno "jock tax bill", ta cifra bude značajno "mršavija". Ovaj JTB porez podrazumeva zahvatanje države na osnovu toga gde jedan tim igra utakmicu.
Pa, ako jedna ekipa često igra na Zapadu NBA u nekoj od država koje imaju velike poreze poput Kalifornije, onda će i plata igrača biti utoliko manja.
Oni koji ugovore u diviziji gde često igraju u Teksasu, plata je utoliko veća jer Teksašani nemaju porez po tom osnovu. Kada se ugrubo podeli na pet godina, 147 miliona dolara bi bilo skoro 30 miliona po sezoni što u praksi nije baš tako.
Jokić recimo za predstojeću sezonu 2020/2021 prima 28,54 miliona dolara. Kada se oduzme 37 posto federalnog poreza, ta suma već značajno pada. Dodajte tome porez Kolorada, a onda i grada od još 8,31 posto i spomenuti JTB, cifra dodatno pada.
Naravno, samo srpski košarkaš najbolje zna koliko dobija tačno za svoje usluge u Nagetsima, ali gruba računica na osnovu pokazatelja sugeriše da je njegov račun godišnje bogatiji za oko 14.6 miliona dolara.
Dalje, to u prevodu znači da "Jokara" svakog meseca ima po 1,2 miliona, a nedeljno po 281 hiljadu.
U tom smislu zarađuje više i od mnogih fudbalskih zvezda današnjice. Na listi milionera se pored neprikosnovene dvojice od vikenda nalazi i Bogdan Bogdanović.
Ako Bogdan bude potpisao ugovor u Džordžiji za Atlantu, sva je prilika da će zaraditi više novca nego kada bi to učinio u Kaliforniji i ostao u Kingsima.
Računica i tu nije tako komplikovana. Porez Kalifornije je 13,3 posto i kada se uračuna i onaj od 37, uz JTB, to bi bilo manje nego u Atlanti.
U praksi to znači da će Bogdanović u Džordžiji verovatno za četiri godine i od bruto iznosa ugovora vrednost 72 miliona dolara dobiti oko 38 miliona dolara.
Dalje, to je devet i po miliona godišnje za Bogdanovića koji će mesečno primati tek pet miliona manje nego Jokić, iako ima upola slabiji ugovor.
Doduše, treba imati u vidu da će mu ugovor progresivno rasti od prve ka poslednjoj sezoni, tako da je 9,5 miliona godišnje štura i prosečna procena.
Na listi najplaćenijih srpskih sportista je i Luka Jović. Prema pisanju više fudbalskih specijalizovanih portala, njegova mesečna godišnja primanja su oko 700.000 funti, što na godišnjem nivou i prevedeno u evre "izađe" oko deset miliona evopskih novčanica.
Jović za svoj ugovor ne mora da brine do 2025. godine, ali će morati da podigne formu i ono što je pokazao u reprezentaciji u nedavnim utakmicama, pokaže i u timu Reala.
U suprotnom će obezbeđeni milioni začas da nestanu, a Jović će se opet naći u nezavidnom položaju, u kakvom je bio i kada nije dobijao šansu u Ajntrahtu iz Frankfurta, tokom prvih meseci u Nemačkoj.
Kada je reč o Matiću, Nemanja u Junajtedu ima ugovor još tri godine. Potpisao ga je letos i to u jeku priča tokom prvog dela godine da će otići iz kluba.
Ispostavilo se da je Juanjted nameravao da ga zadrži i za tri godine, Matić bi, preko već zarađenih nekoliko desetina miliona iz poslednjih sedam sezona u naredne tri trebalo da inkasira još dvadestak.
Konkretno, za ovu sezonu njegova plata je 6,24 miliona funti, što je sedam miliona evra za godinu dana. Kada se to podeli na mesece, Matić zaradi mesečno 583.000, što je nedeljno oko 134.000 evra.
Ima i onih momaka koji imaju manje i figuriraju oko tri do pet miliona evra godišnje poput Sergeja Milinković Savića, Aleksandra Mitrovića ili Dušana Tadića, što je, uz pametna ulaganja, u svakom slučaju dosta za lagodan život godinama unapred.
(Telegraf.rs)