Srpska odbojkašica nam se javila iz karantina u Italiji i opisala pakao: Ne ponavljajte istu grešku!

- Izbacuju operisane odmah istog dana ili najkasnije sutradan ujutru da oslobode krevet za zaražene, nema mesta u mrtvačnicama, zatvorene su sve zelene i javne površine - opisuje za Telegraf Jovana Brakočević

Poruka srpske odbojkašice Jovane Brakočević koja je u Italiji, kojom je želela da upozori čitavu Srbiju, dirnula je mnoge ljude. Objava da u Bergamu, gradu na severu Italije, vojni kamioni odvoze kovčege preminulih ljudi od korona virusa direktno u krematorijum, bez šanse da se od njih oproste najbliži, naterale je mnoge u našoj zemlji da se dobro zamisle.

Nažalost, kod nas je situacija i dalje opuštena i retko ko shvata ozbiljnost situacije, uprkos upozorenjima vlasti i stručnjaka. Parkovi i kafići i šetališta su vrveli od ljudi u sunčanom Beogradu u četvrtak, tako je i u petak.

Preporučujemo

Tako je bilo i u Italiji pre nekoliko nedelja, dok korona virus još nije počeo da se ispoljava kod ljudi. Mnogi nisu ni znali da su zaraženi, a širili su virus na sve s kojima su bili u kontaktu.

Pozvali smo Jovanu Brakočević, koja nam se javila iz svog kućnog karantina u Italiji, koji je u oblasti Veneto na severu zemlje. Prenela nam je dramatičnu situaciju, koja je uzrokovala da u petak bude donet i novi zakon koji zabranjuje bilo kakvo izlaženje iz kuća, osim u slučaju kada treba da se ode po osnovne namirnice u prodavnici.

- Situacija je blago rečeno dramatična, ovde u Venetu je danas izašao novi zakon da su sve javne i zelene površine zatvorene i da je zabranjeno izlaziti i šetati se po parkovima, oni koji imaju kućne ljubimce i moraju da ih izvedu napolje, dozvoljeno im je kretanje u krugu od 200 metara od svog prebivališta, potpuno im je limitirano kretanje, što još povećava i pooštrava karantin. Svi kafići, svi restorani i prodavnice su pozatvarani pre desetak dana. Ulazak u supermarket nije kad ko hoće i kako hoće, nego se stoji u redu ispred, na metar-dva distance, koliko je propisano zakonom i čeka se da budemo pušteni unutra i da svako obavi svoju nabavku.

Ispred marketa se čeka u redovima, a limiran je broj ljudi koji mogu da budu u prodavnici, u zavisnosti od njene veličine.

- Ljudi ulaze unutra u zavisnosti od veličine marketa, može unutra da bude po 5 do 10, ili 15 do 20 ljudi, u zavisnosti od veličine prodavnice. Trude se da ne pretrpavaju markete, jer ima potrepština za sve, ne radi se o tome, nego da se virus ne prenosi ni na koga. Svi nose maske i rukavice, ja ako izađem u kupovinu nosim masku, ne da se zaštitim, jer te maske kućne radinosti ili te koje se pronalaze u apotekama, ne mogu da nas zaštite, ali mogu druge ljude da zaštite ako sam eventualno ja zaražena. To je neka opšta poruka koju se ljudi trude da prenose, da nose maske iz poštovanja prema drugim ljudima.

Ne izlazimo nigde, suprug samo ode po namirnice jednom u nekoliko dana

- Mi zaista ne izlazimo nigde, dozvoljeno je da samo jedan član porodice ode u nabavku, savetuje se da se ode jednom u dva do četiri dana u zavisnosti od toga koliko hrane porodica troši. Uglavnom u nabavku ide moj suprug i pridržavamo svega onoga što je propisano, pranje ruku, da se ne dira lice. Mi smo ovde zatvoreni, ja se trudim da ispoštujem plan i program od ekipe koji sam dobila, neke kućne vežbe, da nam ne padne kompletno tonus mišića, jer se svi nadamo da će se prvenstvo kad-tad nastaviti, iako, kakvi su rezultati epidemije, svi polako gubimo nadu, ali treba ostati pozitvan.

- Ne viđamo nikoga, moj otac živi na 20 minuta odavde, nismo se videli, takođe roditelji mog supruga i njegov brat sa porodicom žive na 5 minuta od nas, isto ih nismo videli, nikakvi prijatelji, ništa, ništa. Sva kretanja su ograničena. Čovek ako izađe napolje, mora da ima papir da je izašao za nabavku, sve ostalo je nedozvoljeno. Jednostavno je malo teža situacija, ali trudimo se da pristupimo tome na malo pozitivniji način i da se posvetimo sami sebi, jer ja sa mojim poslom vrlo malo viđam svoju porodicu i svoje dete, jer sam po putovanjima i treninzima.

- Od kako se desilo ovo i od kako smo u karantinu, sve vreme smo zajedno, pa se trudimo da kuvamo zajedno, da se igramo sa našim sinom, crtamo, bojimo, pravimo kockice... trudimo se da se animiramo i da budemo sami sebi dovoljni, da se družimo i što pozitivnije gledamo na ovo i čekamo da prođe. Naoružali smo se strpljenjem i to je to.

Opisala nam je zašto je u Italiji tako dramatična situacija i da ona postaje sve gora i gora, kako se bolnice pune zaraženima korona virusom. Došlo je do toga da ljude odmah posle operacija otpuštaju kućama, jer se kreveti oslobađaju za zaražene od korona virusa.

- Pre svega je problem što se broj zaraženih sve više i više povećava, kao i u Srbiji. Nažalost, ne znam da li imamo pravu sliku zaraženih u Srbiji, ali ne verujem da se ne širi tako rapidno. Ovde je izašao podatak da na jednu zaraženu osobu zaraze se dve i po osobe, što je jako veliki statistički podatak, jer kod ostalih virusa se jedna osoba zarazi, i nemaju taj stepen zaraze kao korona. Problem je što ovde više nema mesta po bolnicama, popunjene su potpuno, nema više ni osoblja koje može da radi na zaraženima i problem je što postoje ljudi koji nisu zaraženi, imaju druge bolesti, ali ne mogu da dobiju adekvatnu negu jer ima toliko obolelih od korona virusa. To je najveći problem.

- Zašto se desila ta scena u Bergamu? Zato što nemaju prostora u mrtvačnicama više, morali su da oslobode mesta za druge. To je jako strašno. Strašno je što lekari moraju da biraju između određenih ljudi, koga poslati na kućno lečenje, koga zadržati u bolnici. Konkretno, moj klupski doktor radi u odeljenju za postoperativnu rehabilitaciju. Kaže da su sve slučajeve, koji nisu mnogo teški morali da pošalju kućama. Ako se neko operisao od kuka, isti dan ga šalju kući, najkasnije sutradan ujutru, da bi se obezbedio krevet za obolele od korona virusa. To je strašno. Ljudi nemaju adekvatnu negu za najbanalnije bolesti i povrede, a da ne kažemo za ove strašne poput tumora, infarkta...

Nada se da će ljudi u Srbiji što pre shvatiti kakva opasnost preti od korona virusa, jer nije sigurna da imamo dovoljan kapacitet u bolnicama, kada jedna Italija nije uspela da se izbori sa problemom. Upravo su je slike punih kafića i vesti o neodgovornim pojedincima naterale da napiše onu poruku.

- Sada je totalna panika oko korona virusa jer se rapidno širi. Žao mi je što i dalje kod nas svest nije na najvećem nivou, posebno mi je žao zato što Srbija nema taj kapacitet i bogatstvo kao što ima Italija. Mi imamo dobre lekare, koji neće moći da se nose sa svim zaraženima, ukoliko mi ne budemo dovoljno inteligentni i ne suzbijemo to što pre. To je neko moje razmišljanje. Potpuno me to potreslo jer smo mi mala zemlja koju je zadesilo toliko nedaća i glupo je i limitirano razmišljanje da šetamo po kafićima i družimo se po parkovima, ako možemo da sedimo kod kuće i sačekamo da sve ovo prođe, za dobrobit svih nas.

- Moramo biti realni sa slikom u našoj zemlji, koliko god ona bila lepa i dobra i ja je obožavam i želim što pre da se vratim svojoj kući, ali to neće biti moguće ukoliko se ova epidemija nastavi. To je bila neki pokušaj da se apeluje na ljude, bez patetike, bez straha, jednostavno disciplina i sve će proći. Sve će ovo poći. Neka druge stvari kao što su tumori, opšta glad u svetu i siromaštvo ne mogu se tako lako iskoreniti, ali ovaj virus može samodisciplinom i jako je tužno što su neki ljudi ograničeni i što neće da ispoštuju nešto što je Vlada nametnula što se vidi u svetu. Ne žele da vide dobre primere u obziri da zbog sebe samih i svojih bližnjih poštuju ono što je rečeno.

Italijani nisu na vreme shvatili kakva je opasnost od virusa, mnogi su u sebi imali virus, nisu imali simptome i širili su ga drugima. Jovana se nada da će Srbija naučiti na tuđim greškama dok ne bude kasno.

- Sam virus ima inkubaciju od nekoliko dana posle toga se manifestuje, ali nemamo svi simptome momentalno, možemo biti samo prenosioci virusa. Oni nisu znali, jer je vrlo mali broj slučajeva izrazio simptome. Ali kako su ljudi nastavili normalno da žive i da rade, počeli su da prenose virus i ljudi su počeli da oboljevaju. Ako na jednog obolelog se virus proširi na dve i po osobe, to je strašno, ali oni nisu imali tu sliku, nisu imali dovoljno podataka i kada je to uzelo maha.

- Kada su se stvarno uplašili, uradili su nešto još gore, ljudi koji rade na severu svi su otišli na jug Italije i tako su još više raširili virus. Sada izlaze ljudi koji su zaraženi i oboleli, međutim bolnice ne mogu da ih prime, ne mogu da obrade i pomognu na adekvatan način, jer nema mesta. Rešenje je da se svi pozatvaramo, kao što smo se zatvorili, da limiritamo sve kontakte i da se nadamo da će ovo proći na što bezbolniji način, ali žrtava ima sve više, kao i obolelih.

- Ovde u Italiji se nadaju da će tek kroz dve tri nedelje da se stabilizuje situacija, ali za dve-tri nedelje može svašta da se desi, a kod nas u Srbiji tek počinje sve ovo. Dok tek počinje moramo da budemo pametniji i da sasečemo ovo u korenu i da ne dozvolimo da se ovo širi - zaključila je Jovana Brakočević za Telegraf.

Pogledajte galeriju fotografija koje ilustruju sav užas u Italiji zbog korona virusa.

(Dušan Uštević)