Pogledajte u kakvom "svemirskom bazenu" se igra EP: Mađarima je za ponos, a nama za stid!

Taš i Banjica nisu ni do kolena Dunav areni

Ako izuzmete hladnoću dok joj se približavate jer je na reci, prvi utisak kada vidite Dunav arenu u Budimpešti je - ma da l’ me zaje*avaš da je napravljena za vaterpolo? U ovom "svemirskom bazenu" Delfini jure 5. uzastopnu titulu, a naredni rival je Španija od 17.30 u četvrtfinalu.

Kada nas je službenik obezbeđenja sa glavnog ulaza usmerio ulevo pa onda okolo do ulaza za novinare gde je trebalo da pokupimo akreditacije za Evropsko prvenstvo, delovalo je kao da obilazimo Beogradsku, a ne Dunav arenu, čoveče što je velika...

Preporučujemo

Premotavajući u glavi slike sa Tašmajdana, 11. aprila i Banjice, delovalo mi je nepovezivo da je jedno ovako novo i lepo zdanje nekoliko stotina kilometara uz Dunav sagrađeno za potrebe vodenih sportova.

I u tome se krije čitava omanja tragedija i stvarnost srpske svakodnevice, ali i naša nezahvalnost prema sportu koji nam je doneo toliko medalja i radosti.

Dok srpska delegacija novinara čeka da počne četvrtfinale Srbije i Španije u 17 sati i 30 minuta, u mislima tinja i pitanje kako se već godinama kao država „provlačimo na kredit“, na velike talente i uz teške muke sa uslovima za igru i treninge.

Ako se setimo, ne tako davno nas je iza ćoška sačekala vest o tome kako se jedan od najtrofejnijih vaterpolo klubova sa ovih prostora – Partizan, bori za opstanak i goli život.

Ništa bolje nije bilo ni Zvezdi prošle godine, o čemu je za Telegraf lani pričao direktor kluba Igor Milojević.

Istovremeno, nekom magijom naša reprezentacija i dalje „pegla“ i Mađare i ostale uglavnom kako i gde stigne.

Ovo deluje utoliko čudnije nakon što se uđe na glavna vrata Duna arene. Prostran hol, sa desne strane zjape reklame sportske opreme (za vodene sportove) iz obližnje radnje, dok se levo možete okrepiti uz neko piće ili pecivo.

Pravo je info pult i ulaz na bazen, jedan od dva velika, uz još jedan za skokove u vodu i jedan kraći za treninge.

Sve je novo. Arena je građena između 2015. i 2017. godine i planirano je da bude spremna za Svetsko prvenstvo u vodenim sportovima 2021.

Međutim, kako su Meksikanci pre koju godinu odustali od organizacije prvenstva 2017, Mađari su uskočili kao altrenativa i promenili plan, pa je sve moralo da se ubrza i otvorena je pomalo navrat nanos aprila 2017.

Prve procene bile su da će koštati oko 24 miliona evra, ali je na sređivanje naknadno potrošeno još novca, pa i nije bila tako jeftina.

Naravno, izazov uvek sledi tek posle izgradnje kada jednu arenu treba učiniti isplativom i samoodrživom. Na oko, čini se da Mađari to umeju da rade, jer ništa ne miruje čak i u večernjim satima.

Dok u samoj areni postoji i teretana, koja je za potrebe Evropskog prvenstva pretvorena u Medija centar, postoji i VIP deo, spa, konferencijska sala...

Hala, gde je glavni bazen je prostrana i osvetljena kombinacijom plavo-bele boje.

Ovu kombinaciju pomalo razbijaju svetleći baloni u bojama zastava zemalja koje tog trenutka igraju meč, dok doživljaj pojačavaju ponovljeni snimci sa ogromnog, četvorougaonog led ekrana direktno iznad vode.

Šteta je jedino što je od 5.000 mesta većina prazna kada ne igra domaća selekcija, ali nije neočekivano. Videli smo, ne tako davno, da je i Madrid bio nezainteresovan za tenis, osim kad su na terenu bili Rafael Nadal i Španija.

Dole iza hale Dunav arene je i bazen na otovrenom u kom ljudi usred noći uredno treniraju jer se voda zagreva, a para na površini ne dozvoljava plivačima da se posmrzavaju.

Sve ovo na neki način govori kao da su Mađari postali svesni činjenica i rekli: ok, vaterpolo možda nije najpopularniji sport na svetu, ali je naš nacionalni.

Ako se za trenutak setimo toga da mi kao zemlja u Budimpešti ovih dana igramo i borimo se za petu uzastopnu titulu prvaka Evrope i da niko još od Ajndhovena 2012. u Evropi nije video zlato osim Delfina, onda je možda vreme da i mi u Srbiji kažemo isto što su i Mađari uradili.

Do tada idemo „na kredit“, pa dokle stignemo i šta nam Bog da.

(Izveštač Telegrafa iz Budimpešte, Miloš Ljubisavljević)