Mračne tajne dopinga sportista: Klitoris je postajao penis, samoubistva, gradovi kao ''centri zla''

Rusiju trenutno potresa skandal, ali Nemačka je još pre 40 i kusur godina imala stravičan plan i program za širenje dopinga među sportistima

Celi svet ostao je u ponedeljak šokiran vešću da je Svetska antidoping agencija (WADA) izrekla četvorogodišnju zabranu Rusiji za učešće na najvećim sportskim događajima!

WADA je ovu odluku donela nakon što je održana sednica izvršnog komieteta ove agencije u Lozani, a ruske zastave tako neće biti na narednim Olimpijskim igrama - letnjim u Tokiju 2020. i zimskim u Pekingu 2022. godine, ali i na ostalim velikim takmičenjima, kao što su SP u fudbalu koje je na programu u Kataru.

Preporučujemo

Rusija ima rok žalbe 21 dan, ali mi se u daljem tekstu nećemo baviti time da li je kazna opravdana ili ne i šta se događa iza kulisa. Međutim, hoćemo o dopingu koji je očigledno rasprostranjen u svetu sporta.

Vraćamo se na 2016. godinu i izjavu bivšeg NBA trenera Džordža Karla koji je u svojoj autobiografiji rekao da se košarkaši dopinguju i svesno je udario na Nemačku koja je bila ili je još uvek sinonim za nedozvoljene supstance.

Zemlja koja je još pre 40 i kusur godina imala stravičan plan i program za širenje dopinga među sportistima, zemlja koja je većinu svojih tajni i dan-danas sačuvala...

- Govorim o steroidima, ljudskom hormonu rasta i sličnim sredstvima. Očigledno je da se neki igrači dopinguju. Kako neki košarkaši sa godinama postaju mršaviji i spremniji? Kako se tako brzo oporavljaju od povreda? Zašto, dođavola, idu u Nemačku u pauzi između dve sezone? Sumnjam da je zbog kiselog kupusa, biće da se radi o novim nedozvoljenim sredstvima koje imaju u Evropi, a koje je teško otkriti - jasan je bio Karl.

Istočna Nemačka - Štazi teror, O-T tableta, lajpcig kao ''centar zla''

Tajna njihovog ''uspeha'' još godinama neće izaći na videlo. Prvenstveno zbog toga što je program o dopingu kontrolisala država. U slučaju istočne Nemačke, sportsku federaciju i eksperimente u okviru nje nadgledalo je lično Ministarstvo državne bezbednosti poznatije kao ozloglašeni Štazi.

Doping plan je bio potreban Istočnoj Nemačkoj kako bi kroz sport osigurala međunarodni ugled. Ipak su oni bili u senci zapadnog dela domovine.

Kako je sve počelo?

Steroidi i drugi suplementi došli su na ''red'' 1974. godine kada su se sastali lideri Istočne Nemačke i odlučili da je pomenuti međunarodni ugled kroz sport jako bitan. Ono što su smislili bio je državni plan ''14-25''. protokol koji je zasnovan na radu hemičara i farmaceuta u tajnoj laboratoriji u Lajpcigu. Jedan od bitnih rezultata je tableta pod nazivom ''Oral Turinabol'' koja je davana sportistima kako bi ojačali hormone.

Ukratko, tableta O-T je bila anabolički steroid izvađen iz testosterona. Ona je povećavala mišićnu masu i ubrzavala vreme oporavka. Omogućava sportistima da jače treniraju i imaju više snage. Poznato? Verovatno iz izjave američkog trenera Džordža Karla koju smo ranije pomenuli.

Samo što je tada akcenat više bio na ženama i njihovom korišćenju dopinga, jer su O-T tablete imale veći uticaj na njih. Logično, žene su imale manjak testosterona.

Devojke su kao veoma mlade (oko 12 godina) regrutovali iz cele zemlje i bez njihovog znanja redovno su ih kljukali tabletama i muškim hormonima kao deo obuke. Njihovi roditelji su takođe ''živeli u mraku'', a devojčice su polako počele da poprimaju muške osobine - muška kosa, produbljen glas, a zatim su usledile depresije, neplodnost, pobačaj, pa čak i smrt.

- Injekcije i tablete? Sve je to bilo normalno tokom treninga. Ništa nije bilo čudno u tome sve dok nešto nije počelo da se događa sa mojim telom. Nisam ličila na ženu, preko noći. Kada sam nosila suknju, zvali su me tranvestit ili gej - šokirano je svoju priču ispričala plivačica Istočne Nemačke Katarina Bulin.

Koliko je ''mrak'' vladao Istočnom Nemačkom što se toga tiče govori i podatak, kasnije otkriven, da je više od 3.000 Štazi agenata pratilo naučnike, trenere, pa čak i sportiste. To je značilo da su sportisti morali da budu oprezni šta su govorili. Postavljanje suvišnih pitanje automatski je povlačilo oštro kažnjavanje.

Dominacija na Olimpijskim igrama, depresija, samoubistva, klitoris je postajao penis sam od sebe

Kada već ponovo pominjemo Štazi vratićemo se na početak, odnosno 1974. godinu kada je sve to ''zvanično'' krenulo. Nekoliko poverljivih dokumenata, koji su sačuvani nakon pada Berlinskog zida, goovre da je Štazi 1966. godine krenuo sa okupljanjem ekipe za ono što je usledilo. Stotine lekara i naučnika, kao i priznatih profesora, postavljali su podlogu.

Plan je dostigao vrhunac na Olimpijskim igrama u Montrealu 1976. godine kada su plivači i plivačice Istočne Nemačke osvojili 40 zlatnih medalja. Tada je američka plivačica Vendi Bolioli indirektno ukazala na eventualan problem sa dopingom.

- Mislili smo da su mašine. Bile su veoma jake i brze žene. Naša štafeta je bila sastavljena od četiri najbolje američke plivačice, a one su nas bez problema dobile. I pojedinačno - rekla je Vendi.

Pored plivanja, atletika je bila ta čiji su takmičari bili podvrgnuti doping planom. Svakako najpoznatija priča je ona vezana za bacačicu kugle Hajdi Kriger.

Imala je 11 godina kada je shvatila da je atletika njena ljubav. A takve stvari nisu prolazile nezapaženom 70-ih u Istočnoj Nemačkoj. Znala je da ''biti uspešan u sportu'' znači ''biti uspešan i u životu''. Trenirala je u Dinamu iz Berlina koji je bio pod patronatom Štazija.

Vredno je trenirala i uzimala ''neke plabve pilule'' misleći da su to vitamini. Naravno da nisu bili. To joj je pomoglo da sa 21 godinu osvoji zlato 1986. godine hicem 21.10 metara. Veliki uspeh za devojku koja je potom nestala.

Njen hitac je obrisan sa liste 2012. godine kada je otkriveno da plave pilule nisu imale ama baš nikakve veze sa vitaminima. Bila je to dobro poznatza O-T tableta. Svaka koju je ona dobijala sadržala je u sebi pet miligrama testosterona, a Hajdi ih je dnevno uzimala oko pet. Već sa 16 godina. Njen nivo testosterona je bio 37 puta veći nego u normalne žene. Posle godina depresije, neizvesnosti, sklonosti ka samoubistvu, Hajdi je 1997. godine odlučila da promeni pol - sada je Andreas!

Andres (nekada Hajdi) je najpoznatija žrtva dopinga, ali veliki broj sportista je platio ceh. Problemi sa jetrom i bubrezima su standardni. Mnogi imaju ili su imali krive kosti i zglobove. Sportistkinje imaju mušku bradu i dubok glas. Neke više nemaju klitoris, nego mali penis.

Depresija, bulimija i samoubistvo su zajednički za sve. Neplodnost i spontani pobačaji su se takođe podrazumevali. One koje su rodile često su rađale bolesnu decu. Decu sa paralizom, Daunovim sindromom...

Tu je bila i Zapadna Nemačka, čudesni doktor iz Frajburga i pitanje da li su se fudbaleri 70-ih dopingovali, a kompletan tekst o ovoj temi možete pročitati OVDE.

(M. M.)