Srbija je i njemu bila maćeha, medalje će sada donositi drugima: Sebastian Sabo za Telegraf "otvorio dušu" o najtežoj odluci u karijeri

"Razlika je u tome što je u Mađarskoj moje samo da plivam, brinem samo o svom plivanju i budem maksimalno fokusiran na to, što je i ujedno i jedini zadatak jednog sportiste", navodi naš supertalentovani plivač glavne razloge zbog kojih je prešao u severni komšiluk

Zdravorazumski je, van svake sumnje, rezonovao srpski plivač Sebastian Sabo kada je svoj talenat, za sva vremena, nedavno stavio u službu Mađarske, koja ga je majčinski prihvatila i usmeriće ga ka najvišim dometima u karijeri. Srbija se, nažalost, još jednom pokazala kao zla maćeha svojoj deci - ostali smo bez još jednog vrhunskog sportiste koji bi nam potencijalno donosio veliki broj medalja sa najznačajnijih takmičenja.

Zašto je gubitak Saba veliki, moguće i nenadoknadiv?

Preporučujemo

Na primer, zbog toga što je, već smo pisali - reč o plivaču koji i dalje drži najbolji rezultat godine u svetu (?!) sa isplivanih 22.99 sekundi na 50 metara leptir stilom. Veliki zamah je uhvatio 23-godišnji momak iz Sente, međutim taman kada je trebalo da ga Srbija i Plivački savez naše zemlje najjače poguraju, pomognu, podrže najbolje što mogu i kako treba i mora, desio se poražavajući momenat po sve - Sabo je, nemajući kud, prihvatio ponudu Mađara da pliva za njih.

Sebastijana smo "uhvatili" upravo u Mađarskoj, u Đeru, gde se preselio i radi punom parom u modernom plivalištu za izazove koji ga čekaju, nažalost, pod zastavom naših severnih komšija, otud i odmah pitanje: Da li je tvoj odlazak da plivaš za Mađarsku definitivan, ima li na de da se predomisliš?

- Postupak za prelazak je pokrenut. Međutim, još se čeka neka papirologija, mada može se reći da je definitivan - kaže Sabo za Telegraf i ne ostavlja mnogo prostora nadi da će se, ipak, predomisliti.

Kada se to desilo, koliko si dugo razmišljao o tome i zašto si se odlučio na taj korak?

- Dosta vremena sam proveo razmišljajuci o odluci. Naravno, nije mi bilo jednostavno jer sam odrastao tu i jer je sve počelo u Senti, međutim kao plivač morao sam da donesem ovu odluku.

Podsetimo, Telegraf je nedavno pisao o bazenu u Senti gde je Sabo ponikao i proveo najveći broj godina plivajući i radeći u, malo je reći - poražavajućim uslovima. Bazen koji više liči na plastenik bio je višegodišnja svakodnevica za ovog momka, koji, kao i svi mladi Senćani, zaslužuju daleko bolji tretman u sportskom razvoju.

Nije bilo sluha od nadležnih, nisu pomagali vapaji da se poboljša infrastruktura, okretali su glavu odgovorni, pa je Sabo bio primoran da se seli tamo gde će imati da misli samo o plivanju.

- Razlika je u tome što je u Mađarskoj moje samo da plivam, brinem samo o svom plivanju i budem maksimalno fokusiran na to, što je i ujedno i jedini zadatak jednog sportiste - kaže Sabo, na pitanje kakva je to bitna, velika razlika u Mađarskoj naspram Srbije kad je morao da ode.

Kakva je bila reakcija Plivačkog saveza Srbije kada si ih obavestio o svojoj odluci?

- Razgovarao sam par puta sa predsednikom saveza, izneo sam svoje mišljenje i razlog prelaska. Mislim da su razumeli mene kao sportistu i uvažili su mišljenje i odluku, što mi je veoma drago.

Da li su pokušali da te zadrže?

- Razgovarao sam i više puta sa predsetavnicima Saveza, mislim da su imali dobru nameru, međutim sve do danas nisam dobio konkretne odgovore.

Pisali smo već o bazenu u kom si proplivao (u Senti), da li misliš da konačno nešto može da se promeni (u pogledu boljih uslova) sada kada veliki talenti odlaze?

- Mislim da su mnoga deca talentovana, ali da zbog uslova ili pravilnog sistema ne izađu na veliku scenu jer prerano odustaju. Uslovi su neadekvatni u većini gradova, a pogotovo u Senti. Iskreno se nadam da će krenuti ka boljem i da će neko učiniti nešto povodom toga jer slede nove generacije.

Tvoji planovi za Budućnost sada su veliki, izborio si olimpijske igre u Tokiju, isplivao si rekord ove godine na 50 metara leptir. Uz svako naredno tvoje odličje slušaćeš mađarsku himnu...

- Sledeće takmičenje ce biti Svetsko prvenstvo u Koreji za koje sam počeo da se spremam krajem prošlog meseca. Plivaću pod zastavom Mađarske.

Toliko od Saboa kome želimo svu sreću.

A mi, poučeni brojnim prethodnim iskustvima prelazaka naših sportista pod okrilje komšijskih Saveza, ostaje nam samo da konstatujemo jedno: barem naši "otuđeni" sportisti neće morati da slušaju čestitke ovih ili onih srpskih ministara za osvojenu medalju, kada do nje dođu bez pomoći države: iz oronulih bazena, trošnih hala, pomoću odvaljenih sprava, u izlizanim patikama i staroj opremi...

(M.Bogovac)