Srpski rukomet je mrtav, i ja sam bio na ivici da umrem! Bivši selektor za Telegraf o napuštanju sporta i razlozima zašto mu nema spasa (VIDEO)

Bivši selektor rukometaša Srbije Jovica Cvetković govorio je u intervjuu za Telegraf o teškim posledicama 18. mesta na Svetskom prvenstvu, očajnoj igri i sistemu koji vodi rukomet u potpunu propast, ali i o tome zbog čega se udaljio od, nekada trofejnog sporta.

Dvadeset deveti januar 2012. godine. Medalje koje neke nacije ne mogu da zamisle ni za deset godina, Srbija je napabirčila za jedan dan. Novak Đoković je igrao finale Australijan opena sa Rafaelom Nadalom, vaterpolisti su se oštrili za finale Evropskog prvenstva sa Crnom Gorom, a rukometaši za zlato protiv Danske na parketu Arene u Beogradu.

Preporučujemo

NIKO SE VIŠE NE SEĆA GENERACIJE METALOPLASTIKE I SELEKCIJE JUGOSLAVIJE

U tom periodu je trajala Đokovićeva prva velika dominacija i čuvena serija od godinu i nešto dana bez poraza od Nadala, vaterpolisti su merkali da uzmu pehar koji je bio u vlasništvu Hrvata, a i rukometaši su bili osokoljeni pobedom baš nad Hrvatskom u polufinalu.

Vladala je opšta euforija. Đoković je posle skoro šest sati uspeo da pobedi Nadala, a vaterpolistima Crna Gora nije uspela da se suprotstavi. Jedino su rukometaši "kiksnuli", ali im niko nije zamerio, medalja je bila oko vrata i po onoj floskuli - srebro je sijalo kao zlato.

Sedam godina kasnije, vaterpolisti i dalje razbijaju svoje rivale, Đoković dominira kao jedan od najboljih tenisera u istoriji, a rukomet... bolje da taj deo preskočimo. Posle tridesetak godina gotovo da se više niko ni ne seća generacija Metaloplastike i Jugoslavije koje su bile strah i trepet u rukometnoj Evropi, a posle 2012. rukomet kao da je potonuo.

DA LI JE 18. MESTO NA SP OČEKIVANO OD NAŠIH RUKOMETAŠA?

Tradiciju bivše države su nastavili jedino Hrvati koji su iznedrili brojne vrhunske igrače. Srbija je u međuvremenu ostala osrednja reprezentacija čija je realnost borba do desetog mesta.

Moglo bi da se juri i neko više, ali su neke promene nužne. Jovica Cvetković, selektor koji je vodio reprezentaciju nepunih godinu i po dana do februara prošle godine kaže da je problem u Rukometnom savezu Srbije, nedostatku para u klubovima zbog čega se svi kače za nacionalni tim kao pijavice.

Osamnaesto mesto na Svetskom prvenstvu u Nemačkoj i Danskoj je očekivan epilog i posledica mnogo činilaca.

- Očekivano s moje strane, ovakav plasman s obzirom na sve što se dešavalo od Evropskog prvenstva pa do danas. Rešenja koja je RSS napravio, prvo kadrovska, a i ono što je iz tih rešenja proizišlo kao selekcija za ovo takmičenje.

HRVATI SU KAZNENA EKSPEDICIJA

Jedan nakaradni način podmlađivanja pod znakom pitanja jer je u suštini ono alibi da neko ostane dugo godina na poziciji na kojoj jeste, sa nadom da ce nešto da se desi sa rukometom u tom periodu. Ne može ništa da se desi.

Videli smo šta se dešavalo na Svetskom prvenstvu. Počeli smo da gubimo od Argentine, Brazila, čudo nismo od Koreje izgubili, a gubili smo veći deo utakmice - počeo je Cvetković priču za Telegraf.

On je objasnio da su ciljevi u razmaku od godinu dana bili različiti. Lani je cilj bio drugi krug takmičenja i to je njemu kao selektoru jasno predočeno na Upravnom odboru. Srbija je stigla do drugog kruga pobedom nad Islandom 29:26, bila je solidna i protiv Švedske, ali poražena na kraju i jedino su Hrvati bili kao kaznena ekspedicija.

SUKOB SA ŠKRBIĆEM

Tada na površinu izbile neke ružne stvari van terena. Nekadašnji reprezentativac Dragan Škrbić kritikovao je Cvetkovića i ekipu, pa mu je tadašnji selektor tražio da ne unosi nemir. Kulminiralo je fizičkim sukobom koji je dospeo do medija.

- U vrlo teškim okolnostima je trebalo odvesti reprezentaciju na prvenstvo i trebalo je iskontrolisati sve ono što se dešavalo oko nje. Ja nisam mogao da određujem ko će iz Upravnog odbora sa nama, niti ko će šta da priča.

Neke stvari koje su se dešavale tamo su potpuno uzdrmale tim, a meni otežavale posao. I taj dolazak Škrbića, izjava po novinama kako bi njegova generacija igrala mnogo bolje protiv Hrvatske nego što smo mi... Normalno, igrači deluju na to. I umesto da bude fokus na igri mi se trošimo na drugim stvarima - priča Cvetković i nastavlja...

- Ljudi iz rukometa su nam smetali tamo. Neki igrači su i bezvoljno došli, drugi su rezervisali sedam karata za povratak kući posle prve faze, o čemu se tu radi?! Igrači su odlazili i po noćnim klubovima, a igra se druga faza, skrenuo sam pažnju predsedniku saveza (Božidaru Đurkoviću), on je njima držao stranu.

KAKO MOŽE DA SE DOBIJE NACIONALNO PRIZNANJE, A NE ŽELI DA IGRA ZA NACIONALI TIM?

Hteo sam da eliminišem pola tima onih igrača koji su takav prekršaj napravili i nisam dobio podršku. Nevezano za rezultat, postojala je želja da se nešto drugo desi posle tog prvenstva i to se i desilo. Đurković i ljudi okolo su hteli nekog drugog za selektora, a ne da se nešto popravi unutar rukometa.

Insistirao sam na tome da igrači koji još igraju rukomet i trebaju nam, moraju da se odazovu, čak i tu sam naišao na otpor. Onaj ko igra rukomet, dobije nacionalno priznanje, a ne želi da se odazove nacionalnom timu. Pa to ne sme da se dešava. A mi to imamo - objašnjava Cvetković.

Problema je bilo i pred samo prvenstvo Evrope u Hrvatskoj.

- Pre svega, s obzirom na grupu kvalifikacija u kojoj smo bili Poljska, Rumunija, Belorusija, niko nije ocekivao da ćemo da prođemo dalje. Sve ono što je pratilo taj period, prvo dolazak na dve utakmice, pa zatišje od četiri meseca gde nisam znao kakav mi je status pa raspisivanje konkursa u periodu kvalifikacija.

Van pameti. Umesto selektora da izabereš pa onda da on pravi neke planove... pa neokupljanje reprezentacije u decembru pretprošle godine kada su se svi okupljali sem nas sa obrazloženjem "nema sredstava", znači kao da je neko to namerno radio da mi ne prođemo na to Evropsko prvenstvo. A mi smo uspeli da prođemo.

Grupa sa Hrvatskom, Islandom i Švedskom bila je teška jer bivši selektor ne pamti kad je naša selekcija pobeđivala navedene. Island je pobeđen, a "nemoguca misija" je po Jovičinom mišljenju ostvarena dvanaestim mestom.

SA 18. MESTOM MOŽEMO DA ZABORAVIMO NA SLEDEĆE TAKMIČENJE

Tvrdi da mlade igrace treba polako ubacivati u sistem i kontinuitet rezultata obezbediti "miksom" starijih i mlađih rukometaša što kod nas nije urađeno. Osamnaesto mesto na prvenstvu u Nemačkoj imaće stoga u narednom periodu dublje posledice.

- Za nas 12. mesto (iz prošle godine) treba da bude kao zlato. Prosto, u situaciji kada nije u pitanju uspeh rukometa i sporta nego neki drugi ciljevi i da neki ljudi budu na čelu, a neki treneri selektori da budu na jaslama rukometa, u takvoj situaciji mi ne možemo da očekujemo ništa dobro.

Osamnaestim mestom možemo da očekujemo kvalifikacije sa nekom od ekipa koje su iz prvih osam na svetu. Kako mi možemo da prođemo jednu takvu reprezentaciju u tim uslovima. Nemoguće. Znači neće nas biti na sledećem Evropskom, na Olimpijadi. Mogu samo da postavim pitanje: ko to nama prodaje maglu? - oštar je Cvetković.

Ima zamerke i u pogledu taktike na prvenstvu na kom je Srbija izgubila od Francuske, Nemačke i Brazila u prvoj fazi, pa onda i od Argentine u doigravanju za 17. mesto.

LIMITIRANI IGRAČI I SELEKTOR BEZ IDEJE

- Nisam video igru, nisam video ideju. Svako ko vodi jedan klub, mora da prezentira to. Gledajući sastav, pa mi imamo dva ista igrača na srednjem beku, to je nemoguće. Imamo Vujića i imamo Kukića.

Normalno je da na jednoj poziciji imamo jednog poput Vujića ILI Kukića. Brzog, prodornog koji nema šut spolja ali je dobar u organizaciji igre, zna da prenese loptu ili prođe. Drugi bek je visok i može da šutne spolja. U nekim momentima, na neke zonske formacije on može da bude uspešniji nego ovaj drugi igrač. Mi to nismo imali.

Mi smo imali četiri, pet limitiranih igrača i oni ne mogu da pruže više od onoga što su pružili. Mi imamo malo potencijala trenutno i ako se on ne iskoristi zalazimo dalje u probleme. Nemoguće je da mali Stevanović koji je bio na EP i na pripremama, srednji bek i pravi potencijal da se ne nađe na SP sada. To je taj drugi tip srednjaka koji je trebalo da imamo po mom mišljenju - tvrdi Cvetković.

U Hrvatsku je vodio devet debitanata, sada ih je bilo osam.

- Nije bila nikakva igra. Najbolji deo su bili krilni igrači, a nisu iskorišćeni jer imamo takve bekove. Nije bilo šuta spolja ni dobre odbrane iako smo imali nekoliko specijalaca u odbrani, ali to je to.

ŠTA TO BEŠE KULT REPREZENTACIJE

Otežavajuća okolnost je što je paralelno sa rukometom sve više na aparatima i ono što zovemo "kult reprezentacije".

- U teškim okolnostima smo se okupili i krenuli sa jednom željom da prođemo na EP. Posvetio sam se onome što je bio moj zadatak a to nije samo prvenstvo nego da promenimo i odnose u reprezentaciji, prema reprezentaciji, znači shvatili smo vrlo brzo da igrači dolaze i rade šta hoće.

Ono vreme kad treba da budu sa nacionalnim timom izmišljaju izgovore pa završavaju neke privatne poslove.

Nakaradno ponašanje koje je trebalo eliminisati. Trebalo je uspostaviti kult, kao što je bilo kad sam stvarao reprezentaciju od 2006. do 2009. godine, kad smo imali vremena i podršku. I grupu kvalitetnih igrača i ljudi.

Da nije bilo toga, ne bi bilo ni uspeha na EP u Beogradu. Porodična atmosfera, kult, borba jedan za drugog, sve to je iščililo do mog novog preuzimanja reprezentacije - otvoreno će Cvetković.

Vrlo blizu deluje ta 2012. godina i veliki uspeh do kog je Srbiju vodio Veselin Vuković, ali...

- Sve je to vrlo blizu, ali ko zna rukomet vidi vrlo dobro da mi imamo situaciju gašenja jednog sporta, definitivno. Ja ne vidim uopšte način da se tu nešto popravi jer su isti ljudi tu godinama, samo su promenili dresove. Isti ljudi odlučuju i ovde je najmanje bitan rukomet.

Iznad njih ne postoji neko ko će reći "ne možete tako da radite, to se radi na štetu sporta". Ne, toga nema i oni rade šta hoće. Tragedija našeg rukometa je što je sav novac u reprezentaciji jer ga u klubovima nema i svi su tu.

Svi iz klubova, iz rukometa, svi su tu ako mogu da se ogrebu za neki kolač, za ono što dobije rukomet od države. To je strašna borba, kako za selektorske pozicije, tako za predsednika i članove Upravnog odbora.

Ko to može da preseče? Mislio sam da će nešto moći da se promeni jer je problema bilo i ranije, ali isti ljudi, isti sistem izbora i nepostojanje nekog iznad njih nas dovodi do propasti - kaže Cvetković.

DA NISAM NAPUSTIO RUKOMET, NE BIH NI JA BIO MEĐU ŽIVIMA

Jedino dobar rezultat može da motiviše decu da se posvete jednom sportu. Pošto takvih rezultata nema, ni roditeljima koji bi možda voleli da im deca treniraju rukomet, nemaju lak zadatak.

- Ne može ni roditelj da kaže detetu, jer dete gleda i vidi ko je uspešan. Novak Đoković. Ko je uspešan? Odbojkaši. Ko je uspešan? Košarkaši. Ko je uspešan? Ivana Španović. Deca gledaju televiziju i idu tamo gde su uspešni.

Mi ćemo imati to dok ne promenimo drastično neke stvari i dok rukomet ne budu vodili ljudi koji mu misle dobro. Ja sam zdravlje bio izgubio za tih godinu i po dana. Da sam ostao još godinu dana, sigurno ne bih bio među živima. Zanemario sam porodicu i toliko se psihološki opteretio da sam zapao u teške probleme - naglašava bivši selektor Srbije.

Ono talenata što ima, po njegovom mišljenju Srbija ne koristi.

- Mali Stevanović treba da bude naš Duvnjak, a njega nema. Treba da vidimo potencijale i da ih selektiramo. Mi ne možemo da okupljamo reprezentativce da radimo sa njima kad oni odu u inostranstvo, već dok su tu u zemlji.

Možemo da ih osposobimo da kad on ode već bude izgrađen igrač. Dao sam predlog da se pravi trenažni centar, da imamo mlađe nacionalne timove koji će se okupljati tri, četiri puta mesečno.

Ono što on propušta u radu unutar kluba i što ima kao neiskorišćeni potencijal, da usmerimo u tom trenažnom centru koji su naša budućnost. Treba da uvažimo taj potencijal na pravi način da bi sutra od njega postao igrač koji će nam doneti dobre rezultate.

Na ovom prvenstvu je na njega dobar utisak ostavila Francuska.

- Francuska ima šaren sastav i nešto čemu smo mi težili. Tu je i dalje Karabatić, tu je Abalo, ima tri četiri iskusna igrača koji donose rezultat i koji kreiraju. Čuvaju sistem igre koji mladi igrači treba da prate. Pa imamo nekoliko u bekovskoj liniji, mladih po 21, 22 godine. To je podmlađivanje i pravi način rada. I evo vidimo oni su u vrhu.

Neće nauštrb rezultata da podmlađuju nego će te mlade na ovaj način kroz angažovanje iskusnih igrača i očuvanje sistema da dovedu do toga da budu nosioci igre sutra. Sviđa mi se kako razmišljaju o svojoj budućnosti i sadašnjosti u isto vreme.

Od naših igrača, "test" su položili uglavnom krilni igrači, a kao pojedinci su izdvojeni i golmani Milosavljev i Cupara.

- Žao mi je što se na krila nije igralo. Braća Ilić su igrala izuzetno dobro, oba naša desna krila, igrali su izvanredno sva četvorica, ali sa malo lopti i ne može im se ništa zameriti. Sve se svodilo na to šta će da urade Vujić i Kukić i hajde onda otpatke da podelimo ostalima kroz igru u kojoj se ne vidi sistem - zaključio je Cvetković.

VIDEO - Peruničić: Boli 18. mesto na Svetskom prvenstvu

(M.Ljubisavljević)