Kako Hrvati mogu, a Srbija ne može? Prevazišli su probleme, ujedinili se i "kidaju" rukomet!

Ne tako davno, te iste Hrvate pobedili smo u polufinalu, dok su nas na aktuelnom prvenstvu od susreta sa njima u narednoj fazi, delile svetlosne godine

Rukometaši Hrvatske bez Ivana Balića, Igora Vorija, Marka Kopljara, Mirka Alilovića, Jakova Gojuna i Ivana Čupića, zvezda koje su harale svetskim rukometom, i na aktuelnom Svetskom prevenstvu uspevaju da održe kontinuitet dobrih rezultata, za razliku od Srbije koja od medalje osvojene 2012. godine u Beogradu ne može da pronađe "svoju igru" i ostvari zapaženiji rezultat. 

Tako sa jedne strane, velikani koji su proslavili dres popularnih Kauboja imaju svoje naslednike koji, i pored brojnih problema, u narednu fazu prenose maksimalan broj bodova, i idu ka osnovnom postavljenom cilju - kvalifikacijama za Olimpijske igre 2020. godine.

Preporučujemo

Činjenica je, Hrvatska je prva u grupi B na Svetskom prvenstvu. Glavnu snagu ove "nove" reprezentacije predstavljaju iskusniji Duvnjak, Horvat, Štrlek, Stevanović, Cindrić.

- Ciljevi su uvek visoki i s nama je sve moguće, ali treba biti realan i reći da ne spadamo u najuže kandidate za osvajanje medalje. Naravno da treba težiti najboljem, ali ovo je realnost. Nemamo ekipu za svetskog prvaka, a koliko vidim selektor takođe kaže da je glavni cilj plasman među prvih sedam i kvalifikacije za Olimpijske igre u Tokiju. No to ne znači da nismo kvalitetni. Možemo pobediti bilo koga i niko nas ne sme potceniti - rekao je legendarni hrvatski rukometaš Petar Metličić.

Upravo iz ovog stava, koji su očigledno prihvatili igrači dolazi i rezultat, naročito jer i selektor Lino Červar zna sve prednosti i mane svog tima koje je u stanju da uspešno pokriva, smislenim rešenjima, koja su u našoj selekciji "iznuđena" i bez rezultata.

- Odbrana je temelj svih pobeda. U napadu imamo problem na levoj strani, gde nemamo Mamića, nema ni Pavlovića koji je univerzalan igrač. Pokušaćemo to pokriti jednim univerzalnim igračem, a imamo tu i mladog Halila Jaganjca. Videćemo šta je sa Sliškovićem, a na tom mestu može i Duvnjak da igra.

- Nemojmo misliti za nekoga ko nije otišao, da je slabiji. To nije tako. Reprezentacija ima sistem igre za koji tražimo najbolje igrače. Ako bude trebalo, vršićemo i promene. Minhen je blizu, brzo se dođe.

Sa druge strane, podmlađeni Orlovi posle nerešenog rezultata sa Rusijom i samo jedne teško izborene pobede nad ujedinjenom Korejom igraju mečeve za 17. mesto, dok Tokio i najveću smotru sportista mogu samo da sanjaju.

Utisak je da se na "podmlađivanje" različito gleda u dve komšijske države u kojima se decenijama unazad igrao vrhunski rukomet. Ipak, realni ciljevi, plan i sistem koji su uspostavljeni čine osnovnu razliku koja se najbolje ogleda u rezultatima koje selekcije postižu.

Srbija se svesno, ili nesvesno, svojom ili tuđom željom, odrekla iskusnijih imena poput Nenadića, Vujina, Šešuma, Rnića i ostalih, a zadatak "mladog" selektora "Terminatora" bio je da sa "novim klincima" uradi nemoguće. Želje i ciljevi i pored toga, nisu bili realni, jer je trenutno domet srpskog rukometa tek toliki da se u poslednjim minutima dobije Koreja. I ništa više.

Izostanak dugoročnog i sistemskog rada, neuigranost ekipe, "isečena krila", stil igre koji je tekovina 80-tih, i stihijsko preuzimanje "modernog" poput ostavljanje praznog gola, kako bi se nadoknadio igrač u napadadu u situaciji kada imamo igrača manje, samo su neki od problema zbog kojih smo tu gde jesmo.

Zanimljivo, od 2012. godine jedina svetla tačka našeg muškog rukometa bio je dolazak legendarnog Ljubomira Vranješa koji je za kratko "pretumbao" i unapredio igru Orlova. Ali, sticajem okolnosti, njegovim odlaskom kraj agoniji reprezentativnog rukometa se ne naslućuje.

Na sopstvenim, kao ni na tuđim greškama, nismo naučili, a primer "kako treba" je ispred nosa.

Hrvate takođe prate brojne "trzavice", milioni trenerskih saveta, po čemu je Balkan karakterističan, ali, uprkos tome spoj iskusnijih igrača ovljnih da predstavljaju zemlju sa mladim nadama, koje ne izostaju ni u Srbiji, uspevaju da ostvare kontinuitet rezultata. Na kraju, on je jedino i merilo uspeha.

VIDEO: Nenad Peruničić: Igrači kao da imaju neke traume

(S. G.)