Šta je to biološki pasoš i zašto će svaki sportista morati da ga ima u 2019. godini?

Od 1. januara 2019. svaki sportista će morati da ima ovakav pasoš

Novina u svetu antidopinga obavezna za sve antidoping organizacije je uvođenje biološkog pasoša za sportiste od 1. januara 2019. Iako je Antidoping agencija Republike Srbije to započela 2016. najveći broj ljudi iz sporta ne razume o čemu se radi.

A suština je vrlo jednostavna, uporediva sa pregledom koji svako od nas obavlja kod doktora, koji da bi razumeli stanje pacijenta upoređuju krvnu sliku i biohemijske parametre krvi u vremenu. Slično i sa biološkim pasošem, stručnjaci zaduženi za praćenje sportista prate parametre sportiste u vremenu sa ciljem da ako uoče odstupanja od referentnih vrednosti posumnjaju na doping.

Na taj način sportista može biti proglašen krivim čak iako se ne dokaže postojanje zabranjene supstance u uzorku urina ili krvi, već zbog variranja vrednosti koje su standardizovane za svakog sportistu pojedinačno.

Tako je za bolje poznavaoce sporta jedna od najvećih klizačica sveta Klaudija Pešhštajn kažnjena jer su njeni retikulociti (mladi eritrociti ili crvena krvna zrnaca) bili povišeni izvan normalnih vrednosti i tako ukazali na manipulaciju. Sam proces je završio na Arbitražnom sudu u Lozani i bio toliko komplikovan da su bili angažovani čak i Nobelovci.

Klaudija Pehštajn  je osvojila 9 olimpijskih medalja od toga pet zlatnih, počevši od  Zimskih olimpijskih igara u Solt lejk sitiju 2002., da bi karijeru završila ove godine u Pjongčangu u Koreji 2018. Od 2009. godine je bila zbog krvnog dopinga suspendovana na dve godine.

Već taj prvi slučaj ukazao je da antidoping zahteva značajno naučno znanje, pa se danas govori o antidoping nauci. Jednostavno sve ono što lekari uče na fakultetu je vezano za razumevanje bolesti, a ovde je u pitanju razumevanje varijacija kod zdravih ljudi. Činjenica je da prisustvujemo stvaranju nove specijalnosti u medicini koja će se možda zvati specijalista za biološki pasoš.

Trenutno se  u biološkom pasošu prate samo parametri krvi hemoglobin i retikulociti koji i danas predstavljaju sastavni deo svake krvne slike, ali i tzv. off score i ABPS, novi parametri koji su nastali upravo zbog analize biološkog pasoša. Može se reći da je biološki pasoš doprineo  stvaranju dva nova parametra koja će se možda primeniti i u kliničkoj medicini.

Pored krvi prate se muški polni hormoni, testosteron i epitestosteron, jer je zloupotreba anaboličkih steroida još uvek najveća i u većini zemalja predstavlja 50% svih zabranjenih supstanci. Očekuje su uskoro i uvođenje endokrinoloških parametara, pre svega praćenje hormona rasta, štitne žlezde i ostalih hormona koji utiču na sportsku sposobnost.

Naravno, ovako složeno praćenje sportista zahteva konsultovanje eksperata, najčešće hematologa i specijalista sportske medicine koji razumeju varijacije kod zdravih ljudi. I u tome je Antidoping agencija Republike Srbije bila vizionar, jer su svi njeni doping kontrolori zdravstveni radnici, a u menadžmentu ima tri doktora nauka.

Sam biološki pasoš je već dokazao svoju vrednost jer je od 2008. kada je zvanično uveden više od 800 sportista kažnjeno zbog dopingovanja samo zahvaljujući promenama u biološkom pasošu.

Ono što su primetili najbolji sportisti sveta (među njima i Novak I Federer) je da je sa uvođenjem biološkog pasoša sve postalo mnogo profesionalnije i ozbiljnije i da je time Svetska antdoping agencija pokazala da je spremna da primeni sve što bi doprinelo smanjenju dopingovanju u sportu.

(Prof. Dr Nenad Dikić)