Iznenadna srčana smrt u sportu - problem samo kada se desi

Roditeljima je izgleda bitnije da izdvoje novac za neke svoje potrebe nego za medicinski pregled deteta koji košta 800 dinara i plaća se dva puta godišnje

Upravo tako - kod nas se kao i u drugim zemljama javno priča o problemu iznenadne smrti u sportu samo kada se desi. I video prilog na tu temu koji nikad nije prikazan zbog havarije egipatskog aviona na aerodromu Nikola Tesla, nastao je kao posledica iznenadne srčane smrti devojčice od 13 godina.

Po ko zna koji put sam razgovarao sa novinarima na istu temu bez mogućnosti da zaista nešto kažemo, jer šta može da se kaže o smrti u 3 minuta. I ovog puta sam završio priču sa sugestijom da nacionalna televizija odvoji bar 60 minuta i upozna gledaoce sa izazovima koje nosi fizička aktivnost.

Preporučujemo

>>> Šta uništava srca fudbalera, zbog čega padaju na terenu i van njega i kako to sprečiti? Surova istina o profesionalnom sportu!

Pre više od desetak godina glavna tema je bio EKG za koji doktori nisu smatrali da treba da se redovno radi. Nastojanja Udruženja za medicinu sporta Srbije su ipak pobedila, tako da je EKG kontrola danas sastavni deo pregleda definisanog zakonom. Danas ispada važnije koliko košta sportskomedicinski pregled, pa tako neke kolege posećuju klubove i overavaju takmičarske knjižice za 300 dinara, a da nisu ni pregledali sportiste, jer se roditelji bune da je (ponižavajuća) cena od 600 do 800 dinara visoka.

>>> VELIKA TEMA U SRBIJI: Iznenadna srčana smrt u sportu i kako je sprečiti (FOTO)

Ispada da je važnija frizura majke nego šestomesečni pregled deteta. Nisam siguran u kom trenutku će ljudi shvatiti da sportisti tokom treninga podvrgavaju svoje srce maksimalnom naporu nekoliko puta, dok oni koji ne treniraju to nikada tokom dana ne urade. Naša nastojanja da svima uradimo test opterećenja i odredimo aerobnu potrošnju ispada neostvariva samo zbog cene. S druge strane, naše kolege iz Italije bez minimalnog testa opterećenja ne dozvoljavaju ni rekreativcima da istrče u park.

I da završim sa stručnim prikazima sa 6. kongresa medicine sporta Srbije održanog u maju ove godine, kada je iznenadna srčana smrt Davida Astorija (FK Fjorentina), Tomasa Rodrigeza (FK Tours), Adrijana Lilebeka Olivijena (FK Kongsvinger), Bruna Bobana (FK Marsonija) i Zeka Apšoa (BK Grand Repid Drajv) tokom samo dve nedelje u martu 2018. godine uticala je na veliko interesovanje medija i javnosti.

Tada je između ostalog rečeno da se analizom literature objavljene u poslednjih 10 godina pokazalo da iznenadna srčana smrt nije rezervisana samo za profesionalni sport, već da se u 90% slučajeva događa u rekreativnom sportu, gde ne postoji medijska pažnju, a da u prvih pet sportova po smrtnosti spadaju biciklizam (30, 61%), džoging (21,34%), fudbal (13,05%), hajking (5%) i plivanje (3,78%) (Marion i sar, 2011).

S druge strane incidenca iznenadne srčane smrti varira od 1: 917 000 do 1: 3000, dok je u studijama sa višim metodološkim kvalitetom incidenca iznenadne srčana smrti u rasponu od 1:40 000 do 1:80 000. Pri tom neke sportske podgrupe: muškarci, afro-američki crni sportisti, kao i košarkaši, izgleda da imaju veći rizik (Harmon, 2014). Konačno, odgovor na pitanje zašto umiru sportisti koji su na prethodnim pregledima bili zdravi nije lak, jer je činjenica da je u 25% slučajeva obdukcijski nalaz negativan (Harmon, 2015).

Zbog svega je Udruženje za sportsku kardiologiju Srbije problemu iznenadne srčane smrti u sportu posvetilo veliku pažnju, izdavanjem knjiga Iznenadna srčana smrt u sport (2005), Evropske preporuke za učestvovanje u rekreativnom i takmičarskom sportu (2007), Sportska kardiologija - klinički slučajevi (2010) i Stres test (2014). Ostaje samo da se i čitavo društvo angažuje i bude zainteresovano za problem, ali ne samo kada se desi.

(Prof. Dr Nenad Dikić)