Da li je Franc Bekenbauer bolji doktor od doktora Liverpula?

Nova kolumna Dr Nenada Dikića o najvažnijoj sporednoj stvari na svetu

Svi koji su gledali finale lige šampionu u fudbalu između Reala i Liverpula videli su dve katastrofalne greške golmana Liverpula. Muk i odbacivanje Lorisa Kairusa od strane navijača (uključujući i pretnje smrću), ovih dana su potvrđene i od strane menadžera Jirgena Klopa.

Preporučujemo

Prema mnogim sportskim novinama šanse za ostanak Kariusa na golu Liverpula su manje od 10%.

Međutim, nakon utakmice, analizom snimka i dodatnim pregledom utvrđeno je da je Karius imao potres mozga nakon udarca koji je dobio od Serđa Ramosa. Iako se Karius nije žalio tokom utakmice, dr Zafonte iz Bostona koji je testirao Kariusa nakon svega je rekao da je moguće da je potres mozga uticao na sportsku sposobnost golmana Liverpula, njegovu koncentraciju, rasuđivanje i orjentaciju u prostoru.

Zahvaljujući mom drugu Saši Mladenoviću saznao sam da je odmah nakon utakmice veliki Franc Bekenabauer (1945) zvao Klopa i rekao da je Karius imao potres mozga. Sretao sam doktora Liverpula i video koliko su posvećeni svom poslu. Ali nakon svega ostaje pitanje kako je veliki Kajzer video nešto što nije videla čitava klupa Liverpula.

Ispostavilo se da ovu vest niko nije prihvatio. Većina je to doživela kao izgovor i smatra da nije ni trebalo da tu informaciju podeliti sa javnošću. Međutim, ono što je izuzetno važno je da se razume problem potresa mozga u sportu. Verovatno zbog neznanja mi nemamo mnogo iskustva u ovoj oblasti, jer ako potres mozga nije prepoznat na finalu Lige šampiona, kao će biti prepoznat u Srbiji.

Podsetilo me je to na kurs za tim doktora koji sam završio pre tačno 15 godina pod okriljem Ragbi unije Engleske. Čitav dan smo govorili o potresu mozga. Na moj komentar da u ragbiju ima potresa mozga, ali da ih u drugim sportovima uglavnom nema. Odgovor je bio da ih ima ali se ne prepoznaju, jer najveći broj potresa mozga se ne manifestuje očiglednim manifestacijama, već prođe ne primećen, što je opasno za samog sportistu. Čak i ne nestaju samo direktnim udarcem u glavu, veći i u druge delova tela, odnosno nakon brzog pokreta glave, tzv. whiplash.

Činjenica je da u samo 10% sportista gubi svest, ali da prazan pogled, ležanje na zemlji i sporo ustajanje, nestabilnost na nogama, loša koordinacija, konfuzija, intenzivnije emocionalno reagovanje nego uobičajeno su znaci koji ne bi trebalo zanemariti. Dok simptomi mogu da budu potpuno različiti: glavobolja, vrtoglavica, mentalna konfuzija, vizuelni problemi, mučnina ili povraćanje, umor, pospanost ili osećanje kao „u magli“, smanjena koncentracija, pritisak u glavi, osetljivost na svetlost ili buku itd.

Suština je da svakog na koga se posumnja da je imao potres mozga treba izvući iz igre. Povratak na teren tek nakon sprovođenja protokola postepenog povratka u igru (Graduated return to play).

I da ovo ne bio postao medicinski članak, želim sam da izrazim podršku Kariusu, iako znam da to neće ništa promeniti, a Serđu Ramosu najblaže što mogu da kažem je da završi u paklu.

(Prof. Dr Nenad Dikić)