Šterbik otvorio dušu: Posle igranja za Srbiju bio sam u emotivnom rasulu, samo su nas pljuvali, kritikovali...

Bivši golman naše reprezentacije živi san daleko od otadžbine

Dobro zapažanje o ironiji srpskog rukometa: najbolji igrač sveta rođen je u Nišu, a najbolji golman sveta u Senti.

>>> VELIKI ARPAD ŠTERBIK DONEO ŠPANCIMA ZLATO: Crvena furija oduvala Švedsku čim je legenda stala na gol (FOTO) (VIDEO)

Spletom nesrećnih okolnosti, a one su česte u nas, maćehinskim odnosom onih koji je ove bisere trebalo da čuvaju i bruse, Nikola Karabatić i Arpad Šterbik - nisu više naši.  Raduju se, dižu pehare, na grudima im sijaju medalje koje osvjaju u ime država koje su znale da im pruže ono što nije Srbija.

Surova istina.

Šterbik je o raskidu sa Srbijom govorio za Večernje novosti, prvi put za srpske medije posle decenije...

- Razlog zbog koga sam rešio da više ne branim za Srbiju i danas je prisutan u našem rukometu - otvoreno, bez ustezanja je načeo bolnu temu.

- Kada vidim Marsenića i Abutovića po povratku iz reprezentacije u klub, znam da nisam pogrešio. Po dva-tri meseca ne možeš da se oporaviš od pljuvanja, kritika, lošeg sistema, taktika. U emotivnom si rasulu, a za nekoliko dana ideš nekoj Barseloni u goste. Pa te napadaju što u klubu daješ više, a ne gledaju širu sliku. Kakav je sistem u tom klubu, zašto tamo igramo bolje. Umorio sam se od toga, nisam više bio sposoban da dam maksimum i najpoštenije je bilo da se oprostim od reprezentacije. Branio sam od devedesetih, bilo je vreme za mlađe - objasnio je Šterbik koji je oduševio ljubitelje rukometa na nedavnom finalu Evropskog prvenstva na kom je branio samo dan pošto se priključio ekipi, koja je ostala bez jednog od golmana.

U finalu, Šterbik je potvrdio klasu, razbranio se protiv Šveđana i doneo Špancima još jedno zlato.

A Srbija? Sve je već rečeno. Rukometna liga je na poluamaterskom nivou, a opet se očekuju čuda na velikim takmičenjima. Kada ga ne bude, uragan uvreda sleduje igračima.

E, zato Šterbik nije sa nama...

- Bolelo me je dugo. Stalno sam osećao da dugujem nešto Srbiji i imao potrebu da pomognem našem rukometu na sve načine - prisetio se perioda kada je prelomio da igra za Furiju.

Njegova izjava iz 2007. godine, poslednja za srpske medije, sve do sada, i dalje odzvanja.

- Sanjao sam olimpijsko zlato sa Srbijom, ali sam izgubio želju...

(Telegraf.rs)