Hrvatska sportska himna zarazila je region, a pevaju je čak i naši sportisti! (VIDEO)

"Ja bih ugledao sunce kad bih ugledao nju, ja bih imao ljepotu da je pored mene tu. Ja sam znao da ću svoju ljubav pokloniti njoj, mojoj lijepoj zemlji Hrvatskoj"

Pre stihova "Igraj i pobedi, ponosno se vrati, donesi kući zlato što se zlati" grupe THCF, Srbija nije imala nijednu sportsku himnu koja je toliko odjeknula u javnosti. Kao da pre toga nismo učestvovali ni na jednom velikom takmičenju, ova pesma je snimljena tek 2014. godine pred Svetsko prvenstvo u košarci. I nema tog srpskog navijača koji nije pevao "Srbija čeka da dođeš iz daleka, da naša zemlja bude opet prvak sveta". A posle toga ponovo zatišje.

Kilometri i granice, ožiljci i modrice: Grobari izbacili novu pesmu! (VIDEO)

S druge strane, ili preciznije rečeno - s druge grane, naše prve komšije Hrvati mnogo su uspešniji od nas. Himne koje oni napišu pevaju i Šveđani, Španci, Islanđani... Ali i Srbi.

To je najvidljivije bilo na tek završenom Evropskom prvenstvu u rukometu, koje se održavalo upravo u Hrvatskoj. Na svim televizijama (i onim na kojima nije bilo prenosa utakmica) nova sportska himna vrtela se non-stop. O utakmicama u Arenama da ne govorimo.

Nije bilo bitno da li igraju Šveđani protiv Španaca ili Hrvati protiv bilo koga. Himna "Mojoj lijepoj zemlji Hrvatskoj" puštana je stalno. I znate šta? Navijačima se to svidelo, čak i onima koji nisu razumeli ni reč. A svidelo se i igračima koji razumeju sve, pa su je stidljivo pevušili crnogorski i srpski rukometaši. Onako, u prolazu. Da se ne vidi i neko slučajno ne snimi.

Pesma, koju svi opisuju rečju "moćna", već nakon prvog slušanja kupila je sve rečima. Kroz njih je preneta sva ljubav koju jedan građanin bilo koje države može osećati prema svojoj zemlji. Kako to onda da mi još nismo napravili takvu pesmu? A niko ne može reći da ne volimo Srbiju.

Kako to da mi nismo smislili ovakve stihove koji diraju direktno u dušu:

Pesmu je prvobitno otpevala grupa "Daleka obala", da bi je 2016. prepevali navijači. Možda je zato toliko zaživela, jer je masa pustila glas.

- Nastala je negde između 1991. i 1992, kada je "Daleka obala" svirala u Frankfurtu, u kojem smo proveli desetak dana, pa nas je uhvatila nostalgija. Iako je nastala u ratno vreme, nije prožeta nikakvom ratnom temom nego čistom ljubavlju prema svojoj domovini, a takve pesme su uvek dobre - rekao nam je Boris Hrepić iz grupe "Daleka obala".

Zadovoljan je i kako zvuči nova verzija, koju su prepevali navijači.

- Uhvaćena je moć mase, a to nije lako ni snimiti. Pisano je nekoliko namenskih navijačkih pesama, ali nisu kao ova naša uhvatile koren - kaže Boris.

Zanimljivo je i da su u spotu na prvom mestu rukometaši, atletičari, rvači, pa tek onda košarkaši. Još jedna od poruka na koje nismo navikli u našim pesmama: da se ističu sportovi koji nisu fudbal i košarka. Mi ih, umesto toga, nazivamo sportovima druge i treće kategorije.

Ovo nije prvi slučaj da su Hrvati bolji od nas u pravljenju sportskih himni. "Baruni" su 1998. godine, nakon što su "kockasti" ušli u polufinale Svetskog prvenstva u fudbalu, otpevali pesmu Miroslava Rusa "Neka pati koga smeta, Hrvatska je prvak sveta". Iako su na kraju prvenstva u Francuskoj osvojili treće, a ne prvo mesto, pesma se pevala i dok su stavljali bronzu oko vrata.

Posle šesnaest godina od pesme ''Neka pati koga smeta'', došao je nastavak pod nazivom ''Ovo je najbolji tim''. Otprilike u isto vreme pojavila se i pesma "Neopisivo".

Za razliku od naših himni, u kojima prizivamo osvajanje zlata, Hrvati su na vreme shvatili da je za pesmu mnogo isplativije da veliča zemlju, a ne medalju.

I dok oni pevaju: "Nikad zaboraviti neću to što rekao je - Hrvatsku ljubi sine i nikog više od nje", nama se pesme zasnivaju na: "Igraj i pobedi, ponosno se vrati, donesi kući zlato što se zlati".

Nešto što može da se promeni ili nam je u glavi i srcu više ukorenjena ljubav prema zlatu nego prema zemlji?

(J. S/j.stakic@telegraf.rs)