Orlovi, gde su vam krila?

Zvuči neverovatno da je Srbija protiv Hrvatske napravila napad za krilo tek u 52. minutu

Obrisi modernog rukometa su po ko zna koji put zaobišli reprezentaciju Srbije, koja je već na otvaranju Evropskog prvenstva ispoljila svoju veliku boljku.

Boljku koja je poprilično bila vidljiva i tokom pripremnih utakmica, ali i godinama unazad. Pogađate - u pitanju je igra preko krila!

Preporučujemo

Igra koja to nije, jer prosto je sramota da je Srbija tek u 52. minutu duela protiv Hrvatske izvela prvu akciju za krilo. Podsetimo, Bogdan Radivojević je pogodio s desne strane.

Na kraju su šest od 22 gola dali krilni igrači, ali ne smemo se zavarati tom lažnom statistikom. Marković je dao dva (sedmerac i kontranapad), a Nemanja Ilić tri. Od ta tri gola Ilić je dva dao sa sedam metara, dok je jedan postigao kao lažni pivotmen.

Primera radi, Hrvatska je dala 14 golova sa krilnih pozicija.

Elem, da se vratimo na naša krila. Naš problem koji je, pomenuli smo već, bio evidentan i tokom priprema.

U porazu od Slovenije pred put u Split (33:25) Srbija je dala samo tri gola preko krilnih igrača - Đukić dva i Ilić jedan.

Prethodno, takođe protiv Slovenije (35:32) videli smo donekle bolju igru srpskih krila i devet golova. S tim da je Ilić jedan od četiri dao sa sedam metara, Radivojević je upisao tri, a Marković dva.

Marković je dva postigao i protiv Makedonije (jedan iz sedmerca), u meču gde su viđene tri ili četiri akcije za krilo u prvom poluvremenu. Đukić je tada na Banjici upisao tri gola, Radivojević i Ilić po dva.

Neki od tih golova zabeleženi su posle kontranapada koje su otvorili bekovi ili golman, što i te kako umanjuje statistiku srpskih krilnih igrača.

Meč protiv Makedonije na Banjici je bio jasan pokazatelj da ''oštrica'' krilnih igrača nije onakva kakva bi trebalo da bude.

Tokom meča sa našim južnim susedima, a pogotovo u prvom poluvremenu, na tribina se jasno moglo čuti nezadovoljstvo ljubitelja rukometa koji su naglas komentarisali bledo izdanje sa krila, kao i sporost da se izvede barem jedan brzi centar.

Međutim, nisu krilni igrači glavni krivci. Istina je i da ne dobijaju dovoljno upotrebljivih lopti od strane bekova. Čak ni u trenucima sa igračem više, što je takođe u zavidnoj meri ispoljeno protiv Makedonaca. Da ne pominjemo protiv Hrtvata...

Protiv Švedske u nedelju, a zatim i protiv Islanda, će morati bolje. Mnogo, mnogo, mnogo bolje. Naravno, ukoliko želimo da se uopšte nadamo plasmanu u narednu rundu.

Ako nam krila ne prorade, biće to još samo jedan u nizu razočaravajućih šampionata. A u novom milenijumu smo ih imali sijaset. Tačnije, svaki sem onog 2012. kada smo igrali finale u Beogradu i 2001. kada smo bili treći na svetu.

Od tog SP u Francuskoj vezali smo dva osma, peto i dva deseta mesta na Mundijalima, kao i dva 13. mesta, osmo, deveto, deseto i 15. mesto na Evropskim prvenstvima.

(M. M)