Ne morate da bijete i vređate dete da bi postalo vrhunski sportista - šampion. Samo ovih 6 faza ispoštujte u treningu!

Veliki problem današnjeg dečijeg sporta je rana specijalizacija dece, koja onemogućava mališane da dostignu pun kapacitet

Zbog sve veće zarade koju sportisti ostvaruju poslednjih godina, deca koja ulaze u sport zarad igre i zabave često postaju objekti trenera koji žele da stignu što pre do uspeha i slave, sa kojom dolaze i bolji finansijski uslovi.

Pravilo da decu treba tretirati kao subjekte, a ne objekte koje je vladalo sredinom prošlog veka odavno je zapostavljeno. Postulat "Igra ispred rezultata " je danas misaona imenica u svakom sportu.

Preporučujemo

>>> AKO NE POBEDIŠ, NE DOLAZI MI KUĆI: Bolesne ambicije roditelja da im deca budu sportisti uništavaju porodice! (VIDEO)

Pritisak medija i okoline da se samo pobede smatraju merilom vrednosti u životu učinile su da skoro svi treneri i svim sportovima u Srbiji teže ostvarivanju što boljih rezultata u mlađim kategorijama.

Taj pristup se danas zove rana specijalizacija i veoma je pogrešan, a često može dovesti i do teških povreda mladih ljudi u sportu i to pre 18 godine.

Ovaj pristup trenažnom procesu najočigledniji je u košarci gde Srbija dominira u mlađim kategorijama po osvojenim medaljama, ali nema baš puno sreće sa stvaranjem vrhunskih igrača. Slično je i u fudbalu, odbojci pa i rukometu koji je na najnižem nivou u našem sportu.

Imamo više medalja u mlađim kategorijama nego vrhunskih igrača

Najpogubniji efekat rane specijalizacije je sindrom pretreniranosti dece (overuse sindrom).

ATLETIKA, GIMNASTIKA, PLIVANJE SU BAZA

On se najviše ispoljava u tome da imate talentovane sportiste koji dominiraju u Evropi i svetu sa 16,17, 18 godina, ali kada dođu do seniorskog nivoa postaju prosečni i slabiji od svoje generacije (naravno ima i primera vunderkindova koji su sa 17 v eć igrali na seniorskom nivou i zadržali taj status poput Dražena Petrovića, Luke Dončića, Lea Mesija itd)

Upravo veliki broj treninga, takmičenja u mlađim kategorijama "sagoreva" telo mladog sportiste i završava mu karijeru mnogo ranije, da ne spominjemo povrede koje su sve češće.

Zato je neophodno da se izdefiniše pravi pristup dečijem sportu i da se deca što duže zadrže jer se ne razvijaju svi ravnomerno. Neki se razvijaju ranije to su akceleranti (proces ubrzanog rasta) a neki sporije. Jer se razlikuje biološka i hronološka starost.

Dete koje je biološki starije ( ima 13 godina, a izgleda fizički kao da ima 17) će biti jače i bolje od druge dece, a dete koje je biloški mlađe (13 godina, a izgleda kao da ima 12) će biti slabije, ali je njegov potencijal za uspeh veći. Ipak, takva deca često budu zapostavljena pa napuštaju sport.

Koliko puta se desilo da su neki klinci proglašeni netalentovanim, a onda napravili vrhunske karijere (Nemanja Bjelica, Nemanja Matić)

Zato bi svaki trener u klubu da primeni svoj način rada sa decom prema 6 sledećih faza koje je definisao Ištvan Bajli. U zavisnosti sa kojom decom radi i kog uzrasta treba da primenjuje određenu fazu

1. FAZA 0-5 godina - 1 do 2 treninga nedeljno po 45 minuta

U ovoj fazi cilj je učenje osnovnih pokreta kretanja i njihovo povezivanje u igru, U ovom periodu se rade gimnastičke i atletske vežbe, vežbe koordinacije, plivanje

2. FAZA 5-9 godina  Obim 2 treninga nedeljno po 45 minuta

Cilj ove faze je naučiti prirodne oblike kretanja, kako bi se kasnije savladala motorika. Prirodni oblici kretanja su hodanje,trčanje, skokovi, poskoci, puzanje, kotrljanje. vežba se koordinacija, ravnoteža, agilnost, brzina

3. FAZA 9-12 godina - Učim da treniram, Obim 3 - treninga nedeljno po sat vremena

U ovoj fazi rade se tehnika osnovnih sporotva, kao i tehnika glavnog sporta kojim se dete bavi. Sve prethodne veštine i motorička kretanja se stavljaju u svrhu sporta. U ovom periodu je najbolje raditi razvoj motornih veština. Takmičenja su samo kao deo motivacionih razloga za trening.

4. FAZA 12-16 godina Treniram da treniram - Obim tri treninga nedeljno po sat vremena plus takmičenje

U ovoj fazi može da se počne sa razvojem fizičkih sposobnosti i usmeravanje deteta ka sportskoj disciplini koja mu najviše leži. Razvija se aerobni kapacitet i početne zahteve za takmičarski nastup ( razvijati one sposobnosti koje su ključne u sportu kojim će se baviti)

5. FAZA - 16- 18 godina Treniram sa da se takmičim Obim 3- 4 treninga nedeljno od 1,5 sata plus takmičenje

U ovoj fazi se nastavlja razvoj svih fizičkih sposobnosti, specifične motorike za sport, obim treninga je veći a takmičenja su i dalje na nivou iskazivanja svog ostvarenja, a ne zbog pobede.

6. FAZA 18+ godina. Treniram da pobedim. Obim treninga svaki dan ili dva puta dnevno sat i po, ili manje ali većeg intenziteta. Do ovog perioda je već trebalo da bude napravljena baza za vrhunskog sportistu koji se dalje usavršava. Takmičenje postaje glavna stvar i povećava se broj utakmica, takmičenja, a pobeda postaje prioritet.

(D. S.)