Srce Orlova, Bogi kapiten, emotivni Jokić i dr Kari Pešić: Šta su košarkaši Srbije osim bronze pokazali na OI

Često osporavani, nekada i hvaljeni, izdržali su kritike i ispričali najlepšu košarkašku priču o ljubavi, motivu i zajedništvu, a ona počinje sa...."Bio jednom jedan tim..."

"Svi za jednog, jedan za svi" moto je Svetislava Pešića koji navijači u Srbiji citaraju posle srebra iz Manile. Meč košarkaške reprzenetacijr Srbije protiv Amerikanaca i bronzana medalja, posle maestralne igre protiv Nemaca, naterali su i najveće kritičare da "ispare" i primire se.

Selektor Svetislav Pešić često osporavan, a sada hvaljen, kapiten Bogdan Bogdanović, kritikovani, maestralni, Nikola Jokić i Orlovi prešli su dug put od kvalifikacija i Evropskog prvenstva do Pariza.

Preporučujemo

Taj put bio je trnovit i popločan preprekama sa mnogo strana.

Kari Pešić - od kritika do zvezda

Kada je pre tri godine, 28. septembra, seo na klupu reprezentacije Srbije, Svetislav Pešić postavio je jasno zacrtani cilj, a to je, da se u Srbiji ponovo zaigra dobra košarka. Mnogi se i ne sećaju da je pre promocije legendarnog Karija Srbija menjala selektore, da je ostala bez Olimpijskih igara u Tokiju, da od 2017. godine nije osvojena niti jedna medalja, a da se i mlađe kategorije nisu preterano proslavile na internacionalnim takmičenjima.

Uz to, meč nacionalnog tima tokom priprema i kvalifikacija pratilo je malo navijača u polupraznoj dvorani. Bilo je mnogo znakova da mnogo toga treba promeniti i unaprediti kako bi se došlo do rezultata.

- Davao sam tu neke izjave, pa su me prozivali, ali to je deo našeg podneblja i deo našeg posla, da sam se udvarao Jokiću. Ne samo da sam se udvarao, već ću se svakom igraču udvarati i objašnjavati mu kako je mnogo dobro za njega i njegovu karijeru da igra za reprezentaciju. Tako da je vrlo jasno - pošto nemam svakodnevne treninge, to će biti treniranje sa posetama.

- Biću ne samo trener, već i mentor. Posećivaću igrače, razgovaraću s njima, gledaću utakmice, pokušaću da mu ne objašnjavam koliko je bitno da igra za reprezentaciju, već da mu pomognem da bude bolji, da pravim ocenu šta da uradi da bude bolji. Da napravimo empatiju i da zna da sam tu da hoću da mu pomognem. To je moj deo posla kao trenera.

Ovako je na promociji, pred svoj drugi mandat u nacionalnom timu, odgovarao na pitanja selektor Pešić. Uz to, selektor je jasno stavio do znanja da se košarka menja, da ostale zemlje, poput Italije, Belgije, Nemačke napreduju, pa je i na Srbiji da se prilagodi, kako bi ostala u vrhu.

Rečeno, učinjeno.

Mnogi tada nisu shvatali težinu zadatka čoveka koji je svesno morao da stvori praktično novi tim. U tom procesu, koji je započeo, dolazilo je do poraza u kvalifikacijama. Tako, usledile su i žestoke kritike jednog dela javnosti, kao i košarkaških stručnjaka.

Imali su mnogi svašta da kažu o "prevaziđenosti " selektora, izboru igrača, "udvaranju" Bogdanoviću i Jokiću, načinu na koji vodi tim, lakom odricanju od nekih iskusnih košarkaša i legendi, kao i taktici i izmenama u određenim momentima nekih mečeva.

Za to vreme, Pešić je mudro ćutao i čekao. Znao je gde ide, i znao je kako do cilja da dođe, i najvažnije, znao je da je stvaranje moćnog tima stvar procesa.

"Pre zore, ne sviće", ponavljao je svima, a o tome je pisao i u svojoj knjizi kada je govorio o mometnima iz svoje karijere.

Usledio je poraz od Italije na Evrobasketu i eliminacija u četvrtfinalu sa poprilično jakim timom. Potom,  dočekan je "na nož" i njegova "zamena" se u javnosti uveliko pripremala. Srećom, nije se dogodila. Karijev odlazak u Minhen posle Berlina  i Evropskog prvenstva, možda je bio i ključan.

Istrajao je i nastavio ka srebru iz Manile, gde je kroz kvalifikacije, bez Nikole Jokića na turniru, hrabro uveo neke nove igrače, postavio Bogdana Bogdanovića za kapitena, a on je svojom harizmom, ponašanjem i načinom igre uticao da se zajedništvo podigne na još veći nivo.

Zanimljivo, još jedan važan potez bio je i formiranje stručnog štaba. Tada je u tim pozvao i Ognjena Stojakovića, jednog od pomoćnika Majka Melouna u Denver Nagetsima, koji je prijatelj i "brat" Nikole Jokića. Svojim znanjem i iskustvom, bio je još jedan od važnih faktora koji je van terena doprinosio pripremi igrača. O svemu tome Ognjen je govorio u velikom intervjuu za Telegraf. 

Sve to, uticalo je da se ostvari plasman na Olimpijske igre u Parizu, a odlična baza koja je napravljena za samo dve godine, nadograđena je dolaskom Nikole Jokića u tim.

Koliko je Pešić značajan za uspeh Orlova, najbolje se može videti po utakmicama koje je odigrao sa Amerikancima. Ponovio je nešto slično kao i u Indijanapolisu. Recept je bio oproban.

– Tajna tog prvenstva bila je u pripremama. Kako volim da kažem: “Neuspeh u pripremama je priprema za neuspeh.” Mi smo malo promenili i način igre. U Istanbulu smo bili napadačka ekipa. Forsirali smo takvu košarku sa mnogo poena i trčanja. E, sad, znali smo da su tu Amerikanci mnogo jači zahvaljujući njihovom individualnom kvalitetu, atletici i načinu na koji igraju. Promenili smo igru i dobili smo tzv. “kontrol basket”. Pozicioni napad bez kontranapada sa kontrolom lopte i sa jakom odbranom, jer sve u košarci polazi odatle. To su bili tajna i razlog zašto smo neke susrete u pripremama, a i na Svetskom prvenstvu gubili - rekao je tokom jednog od intervjua Peoć govoreći o Evropskom i Svetskom prvenstvu 2001. i 2002. godine. 

Na osnovu toga, bilo je jasno da će nešto slično uraditi i protiv Amerikanaca. Tokom pripremnog meča u Emiratima, kao i u grupnoj fazi, viđeno je jedno lice Srbnije, da bi u polufinalu Orlovi zaigrali "control basket" i košarku po receptu selektora, koja je potpuno zbunila Drim tim tokom najvećeg dela meča.

Posle svega, osvojena je bronza, a selektor je ispunio svoj cilj. I sada ga svi žele na klupi Sbrije u novom mandatu.

- Ne znam šta ću u budućnosti..." - počeo je selektor i nastavio:

- Mislim da nacionalni tim ima budućnost. A kada je reč o meni, sada je vreme za slavlje ovog velikog uspeha i osvajanje medalje na Olimpijskim igrama. Ja nemam nikakav plan. Da budem iskren, nemam plan, prvi put u svom životu ne znam šta želim da radim idućih dana. Želim da budem sa porodicom, prijateljima, da slavim i idem na odmor kao i posle svakog turnira. Ne znam, stvarno ne znam. O srpskoj košarci, svi znaju mene i ja sam uvek ukoliko sam im potreban. Za bilo šta, tu sam. Srbija mora znati da iskoristi ovaj uspeh, iako nemamo domaću ligu, iako je košarka jako važan sport u našoj zemlji.

- Moramo razmišljati šta smo uradili na ovaj način i kako ćemo unaprediti košarku, nije bitno ko je selektor. Sad je važno samo analizirati ovu Olimpijsku igru i da se spremimo za Los Anđeles.

Suze, smeh i srce kapitena Bogdana Bogdanovića

Najvažniji šraf ovog tima Srbije svakako je kapiten Bogdan Bogdanović. Njegov izostanak sa Evropskog prvenstva u košarci 2022. godine, značajno je uticao i na rezultat. Sa druge strane, kao kapiten u Manili, Bogdan je pokazao da je sazreo i da je prava osoba za zadatak koji mu je poverio Pešić.

Kao pravi vođa, povezao je sve igrače, a zajedništvo, suze, smeh i igru koju su zajendo pokazali na Svetskom prvenstvu je nešto o čemu mnogi timovi mogu samo da sanjaju.

- Zaista sam srećan i zahvalan, a takođe i srećan zbog ovog tima. Znam koliko smo truda uložili od prvog dana. Trener je bio jako težak prema nama, bilo je teško i meni. Bio sam par godina van reprezentacije, zaboravio sam kako je. Ta borba. U NBA imaš momka da ti donese peškire, ovo i ono, ovde nekako moraš sve sam. Prošli smo kroz sve ovo i stigli do finala - rekao je Bogdan pre godinu dana pre finala sa Nemačkom. 

Posle poraza, njegove suze zabolele su celu Srbiju.

Bilo je jasno da je Bogdan, zajedno sa momcima "gladan uspeha". Kada je rekao, da im Jokić šalje poruke svakog dana, i kada je ove godine ugostio Bogdana u Somboru na konjičkim trkama, bilo je jasno da je i NBA MVP i najbolji košarkaš današnjice gladan uspeha sa nacionalnim timom.

Neprocenljive emocije Nikole Jokića u dresu Srbije

Dok je na jednoj strani podigao titulu NBA šampiona sa Denver Nagetsima i oko malog prsta, kao na ringišpilu "vrteo" NBA superstarove, Nikola Jokić je razočarao naciju odlukom da ne nastupi na Svetskom prvenstvu.

Mnogi nisu razumeli da posle sezone u NBA, a onda odigranog Evropskog prvenstva, pa nove sezone i preko 100 mečeva, koje je odigrao tokom borbe za titulu, nije imao snage da pokaže sve ono što je ove godine viđeno u Parizu.

Ispostavilo se da ne laže. Jokiću je do reprezentacije stalo. On je svestan težine svoje igre, svog uticaja i očekivanja koja se pred njega postavljaju.

Ispostavilo se da je njegov izostanak na jednoj strani iskorišćen na najbolji način, a da su se kockice poklopile kada je bilo najbitnije, za Olimpijske igre.

Svi do jednog odazvali su se pozivu selektora, a sve ovo što su prikazali u Parizu ostaće istorija. I pripreme, i šale, i bronza i meč sa Amerikancima. Orlovi su pokazali da Drim tim, najskuplji u istoriji, ne može tek tako da se prošeta kroz takmičenje. A uz to, potrebne su i greške i sumnjive odluke sudija da "poguraju" tim do pobede. Naravno, to je najmanje bitno.

Emocije Nikole Jokića, igre, istorijski tripl-dablovi, kao i želja i znanje da se potpuno podredi timu jasno pokazuju ko je Nikola Jokić.

Ispostavilo se da njegova rečenica: "Srbi ne vole sport, već pobede", jeste tačna. Sa tim, kako je novinar Telgrafa i napisao, vole pobede, ali i ratnike koji daju poslednju kap znoja za nacionalni tim.

Srce Orlova

Pamtiće se medalje, pamtiće se uspeh, pamtiće se meč sa Amerikancima, ali je najbitnije da i igrači, navijači, i svi ti novi klinci, zapamte da je vera u uspeh, motiv, želja i srce, ono što uz talenat vodi do uspeha.

Pamtiće se i priča o Svetislavu Pešiću, Marku Guduriću, Vasi Miciću, Vanji Marinkoviću, Nikoli Joviću, Ognjenu Dobriću, Urošu Plavšiću, Dejanu Davidovcu, Aleksi Avramoviću, Filipu Petruševu, Nikoli Milutinovu, o Nikoli Jokiću i Bogdanu Bogdanoviću. Pamtiće se Manila, Boriša, pamtiće se Pariz i drugarstvo...

Ta priča bi trebalo da se nastavi, ali i dugo da se priča... i sada i generacijama koje dolaze, a počeće sa...."Bio jednom jedan tim..."

(Telegraf.rs)