Borila se za Hrvatsku, došla u Beograd zbog ljubavi, a Srbiji donela medalju na OI: Životna priča Petre Butale

Životna priča Petre Butale dovela je do toga da postane trener olimpijskog vicešampiona

Aleksandra Perišić je nastavila tradiciju da tekvondo donosi medalje Srbiji, koja je počela od Londona i Milice Mandić, a traje i dalje četvrte Olimpijske igre zaredom.

Preporučujemo

Posle Milice Mandić i Tijane Bogdanović, medalja je zasijala i oko njenog vrata, što je kruna njene karijere, nakon što je došla do finala Olimpijskih igara u Parizu, ali je nažalost u borbi za zlato poražena od Mađarice Vivijane Marton, koja je slavila sa 2:0 u rundama.

Svakako je i srebrna medalja ogroman uspeh, a velike zasluge za Aleksandrino odličje ima i njen trener, Petra Butala, bivša hrvatska tekvondoistkinja, koja se zbog ljubavi preselila u Beograd, kada se udala za Predraga Kovačića, našeg bivšeg tekvondoistu, vlasnika i osnivača Tekvondo kluba Azija, u kojem je ponikla Aleksandra Perišić.

Petra je posle uspešne takmičarske karijere, gde je za Hrvatsku osvajala i najsjajnije medalje, nastavila podjednako uspešno i trenersku karijeru. Upravo je u Tekvondo klubu Azija i upoznala Aleksandru Perišić, koja je dete ovog kluba i tu je počela da se bavi ovim sportom od četvrte godine.

Petra se tada još takmičila, a nakon što se preseila u Beograd i udala, počela je da radi kao trener u tekvondo klubu svog supruga, gde su ona i Alekandra posebno "kliknule".

Svoju priču Petra je ispričala u razgovoru za Telegraf još pre Evropskog prvenstva koje je ove godine održano u Beogradu. Tada nam je opisala i kako je došlo do njihove saradnje.

- Aleksandra je u klubu od svoje četvrte godine. Ja, logično, tada još nisam bila trener, pošto sam se još takmičila. Ja sam došla ovde zbog ljubavi, preselila sam se u Beograd i počela zajedno sa svojim suprugom. I, nakon nekog vremena, Aleksandra i ja smo se, pa, recimo, razumeli na više nivoa i jednostavno smo krenule zajedno, pa šta bude, i eto došlo je do ovoga do čega je sad došlo. To je odnos koji je puno scilacija, kao i svaki drugi odnos u životu, ali dobro se razumemo i mislim da dopunjujemo jedna drugu i da je to ono što je važno.

Petru smo pitali da li iz Hrvatske ponekad bude komentara oko toga što je trener bisera srpskog tekvondoa, a ona je objasnila da ne postoji nikakva "zla krv", da je sa svima u sjajnim odnosima i da se međusobno pomažu, da treniraju zajedno i bodre jedni druge na takmičenjima.

- Uvek ima šala, prvenstveno zato što smo mi sa svim trenerima i takmičarima iz Hrvatske u jako dobrim odnosima, i ja sam sa njima veliki prijatelj i veliki broj hrvatskih reprezentativaca redovno dolazi kod nas u klub na trening i zajedno se pripremamo i uvek na turnirima jedni druge bodrimo. Tako da mislim da nema nikakve zle krvi tu ili nešto slično, jednostavno svima je jako drago što sam ja u toj ulozi i pomažemo jedni drugima.

Aleksandra je baš nedavno bila u Zagrebu na pripremama kod naših prijatelja, oni dolaze ovamo, tako da zajedno sarađujemo i radujemo se uspesima jedni drugih.

- Bez obzira na politiku, na granice i na sve ono što pokušavaju da nam nametnu, mi sa ljudima iz Hrvatske imamo najbolju moguću saradnju i na svim turnirima smo zajedno, odrađujemo zajedno treninge i pripreme i jedni drugima smo podrška. Aleksandra je jako dobra sa velikim delom hrvatske reprezentacije, te devojke spavaju kod nje i ona kada dođe u Zagreb spava kod njih i to je nešto divno i mislim da je to nešto najljepše što ovaj sport zapravo pruža.

Zanimljivo, upravo u kategoriji Aleksandre Perišić do 67 kilograma, u Tokiju je olimpijska šampionka bila Hrvatica Matea Jelić, pa smo tada Petru pitali i da li je možda ona poželela sreću Aleksandri pred Pariz,

- Ne znam da li su njih dve imale tu komunikaciju, ali uvek kad se vidimo sa Mateom na turniru, izgrlimo se, sve je okej. Mi njoj želimo isto sve najbolje u nastavku njene karijere - rekla je Petra za Telegraf.

(Telegraf.rs)