Atletika kao najbrže rastući sport u Srbiji: Ivana, Angelina, Adriana, vi ste uzdanice naše zemlje u Parizu

Srbija imala zapažene rezultate na Olimpijskim igrama

Atletika je jedan od najstarijih sportova, sa svojim počecima zabeleženim na prvim antičkim Olimpijskim igrama 776. godine p.n.e. U tim igrama postojali su događaji poput pentatlona, koji je obuhvatao trčanje, skakanje udalj, bacanje diska, bacanje koplja i hrvanje.

Prva moderna takmičenja koja su se mogla uporediti sa današnjim atletskim takmičenjima održana su 1840. godine u Engleskoj. Druga takmičenja počela su da se šire i razvijaju 1880-ih godina, posebno u Engleskoj, SAD-u i Evropi. Godine 1912. osnovana je međunarodna federacija koja nadgleda međunarodna atletska takmičenja—IAAF (danas poznata kao World Athletics).

Preporučujemo

Moderna atletika obuhvata razne trkačke, skakačke, bacalačke, hodalačke i kombinovane discipline. Zbog svojih mnogobrojnih kategorija i disciplina, atletika uključuje najviše učesnika u jednom sportu na Olimpijadi.

Program trka uključuje sprinteve, trke srednjeg i dugog puta, kao i prepreke, trke s preponama i štafete za muškarce i žene. Ovi događaji se održavaju na 400-metarskoj ovalnoj stazi u Olimpijskom stadionu (koji se sastoji od dva ravna dela i dva zakrivljena dela).

Dva tipa događaja održavaju se na javnim putem - maraton i hodanje na trci - koji su oba izuzetno zahtevna i visoko taktička, često dovodeći do različitih strategija, gde se sportisti ponekad udružuju kako bi pobedili rivala. Gledaoci se postroje uz stazu da posmatraju i bodre sportiste.

Olimpijski program takođe uključuje dva kombinovana događaja - ženski sedmoboj sa sedam disciplina i muški desetoboj sa deset disciplina - oba se takmičenja odvijaju tokom dva dana. Ova takmičenja testiraju sposobnosti sportista u različitim atletskim disciplinama, a najkompletniji takmičar osvaja zlatnu medalju. Disciplina se takmiči na stazi, u prostoru za skakanje (visoki skok i skakanje s motkom), u prostoru za skakanje (skakanje udalj i trostruko skakanje), u krugu za bacanje (bacanje kugle, diska i bacanje kladiva) i na stazi za bacanje koplja. Sportisti se takmiče jedan za drugim, a događaj uključuje kvalifikacioni deo tokom kojeg najbolji sportisti obezbeđuju svoje mesto u finalu.

OLIMPIJSKA ISTORIJA

Bilo je logično uključiti atletiku na prvim modernim Olimpijskim igrama održanim 1896. godine u Atini, Grčka. Njeno vekovno prisustvo u Olimpijskom programu čini atletiku kraljevskim sportom letnjih igara. Muški događaji su ostali nepromenjeni od Olimpijskih igara u Los Anđelesu 1932. godine, osim što je 1956. godine na Igrama u Melburnu dodat 20 km hodanje. Ženski događaji pojavili su se prvi put na Olimpijskim igrama u Amsterdamu 1928. godine. Ženska takmičenja su imala samo 17 disciplina do 1992. godine, ali sa uvođenjem 3000m steeplechase-a 2008. godine, žene sada takmiče u istom broju disciplina kao i njihovi muški kolege.

1960-ih godina došlo je do ekspanzije atletike u zemljama u razvoju, a sport je stekao globalnu popularnost. Na Olimpijadi u Pekingu 2008. godine, sportisti iz 62 zemlje takmičili su se u finalima.

USPESI SRPSKIH ATLETIČARA NA OLIMPIJSKIM IGRAMASrpski atletičari su ostvarili značajne uspehe na Olimpijskim igrama. U istoriji, najistaknutiji trenutak za srpsku atletiku bio je zlatna medalja koju je osvojila Ivana Španović u skoku u dalj na Olimpijadi u Rio de Žaneiru 2016. godine. Takođe, srpski trkač Amel Tuka postigao je izvanredne rezultate u trci na 800 metara, a mnogi drugi sportisti iz Srbije su postigli zapažene rezultate u različitim disciplinama. Ovi uspesi doprinose bogatom nasleđu atletike u Srbiji i odražavaju stalni napredak sportista iz ove zemlje na međunarodnoj sceni.

Na ovim Olimpijskim igrama mnogo se očekuje i od Angeline Topić i Adriane Vilagoš. Topićeva  je na nedavnom prvenstvu Evrope u Rimu osvojila srebrnu medalju u skoku uvis, dok je Adriana Vilagoš osvojila srebro u bacanju koplja.

(Telegraf.rs)