Maratonsko plivanje: Povratak prirodnim vodama i olimpijski uspon
Maratonsko plivanje se odvija u otvorenim vodama
Na prvim modernim Olimpijskim igrama, sva plivačka takmičenja odvijala su se u prirodnim vodama.
Tek 1908. godine, bazeni su postali deo olimpijskog programa. Maratonsko plivanje ponovo se pojavilo 1991. godine kada je disciplina uvedena na FINA Svetskom prvenstvu u plivanju, gde su trke bile na 25 km i trajale su preko pet sati. Prva trka na 10 km održana je 2001. godine u Fukuoki, Japan.
Preporučujemo
Nećete verovati koliko koštaju patike koje je Novak Đoković nosio na gala večeri u Parizu
Ćevapi, burek, sarma? Pogledajte šta je od ovoga izabrao Nikola Jokić
PRAVILA I IZAZOVI
Maratonsko plivanje se odvija u otvorenim vodama, kao što su mora, reke i jezera. Takmičari moraju preći 10 km za skoro dva sata, što testira njihovu izdržljivost, fizičku snagu i mentalnu otpornost.
Sposobnost prilagođavanja je ključna; plime i struje se brzo menjaju i sportisti moraju to uzeti u obzir prilikom planiranja strategije.
Odabir pravih taktika za uslove na stazi je presudan. U poslednja 3 km, plivači počinju da se pripremaju za završni sprint, a upravljanje naporima postaje ključno za krajnji ishod.
ULAZAK U OLIMPIJSKU PORODICU
Maratonsko plivanje je postalo deo olimpijskog programa na Igrama u Pekingu 2008. godine, kada je uvedena trka na 10 km.
Zbog kratke istorije ove discipline, malo je zemalja i sportista koji su se istakli, ali među njima su i oni koji su ranije briljirali u slobodnim stilovima.
Primer takvog sportiste je Tunižanin Ousama Meluli, koji je osvojio zlato na 1.500 m slobodnim stilom u Pekingu 2008. godine, a zatim trijumfovao u maratonskoj trci u Londonu četiri godine kasnije.
(Telegraf.rs)