Surfovanje na legendarnom ostrvu gde je poslednje dane života proveo čuveni Pol Gogen: Zbog čega baš Tahiti?

S. T.
Vreme čitanja: oko 1 min.

Reč je o geografskom području koje je poznato po sjajnim talasima

Mik Fening, trostruki prvak sveta u surfovanju, jaše na talasu tokom takmičenja „Billabong Pipe Masters” na Havajima 2014. godine. Foto: Profimedia/AFP

Surfovanje na Olimpijskim igrama u Parizu 2024. biće održano tokom četiri dana u desetodnevnom periodu, od 27. jula do 5. avgusta.

Kratak pregled pravila

Surferi će izvoditi manevre i trikove na talasu koje će ocenjivati pet sudija na osnovu raznovrsnosti, tipa i težine trikova. Posebno će se ocenjivati brzina, snaga i fluidnost (način na koji surferi bez napora prelaze sa jednog na drugi potez). Za olimpijadu su izabrane kratke daske. Manje od dugačkih dasaka, kratke daske su brže i pokretljivije, idealne za spektakularne trikove.

Olimpijska istorija

Još od 1920-ih godina, ljubitelji surfovanja, među kojima se isticao trostruki olimpijski šampion u slobodnom stilu plivanja i domorodac sa Havaja, Djuk Kahanamoku, lobirali su za uključivanje ovog sporta u olimpijski program. Nakon mnogo godina, surfovanje je konačno uključeno u olimpijski program za Igre u Tokiju 2020. godine, a vratiće se i za Pariz 2024.

Legendarno surfersko mesto Teahupo'o na Tahitiju izabrano je za lokaciju surfovanja takmičenja.

Poslednje godine svog života je baš na Tahitiju proveo čuveni francuski slikar Pol Gogen, koji je naslikao čuvene "Tahićanke", koje su u jednom momentu postale najskuplje prodato umetničko delo za 300 miliona dolara.

Malo mesto koje će biti domaćin surfovanja poznato je zbog geografske pozicije po sjajnim, dugačkim talasima, koji se ne "lome" brzo, zbog čega je idealno mesto za održavanje takmičenja.

Nažalost, Srbija nije imala takmičara u surfovanju na Olimpijskim igrama ili drugim značajnim međunarodnim takmičenjima. Surfovanje kao sport nije razvijeno u Srbiji zbog nedostatka obale i prikladnih uslova za ovu aktivnost.

(Telegraf.rs)