Sami protiv svih

I da ne osvoje zlato, koliko su učinili za Srbiju, ne moraju ni skočiti u bazen više

Moje pleme mrtvim snom ne spava, suza moja ima roditelja, nada mnom je nebo otvoreno, prima i plača i molitve.

Ne bi mi se veliki Njegoš naljutio što sam mu sve na pozitivu okrenuo, jer je danas pravda videla lice čoveka koji zna šta stoji iza njega i za šta se bori.

Preporučujemo

Srbija je bila iza tebe, Dušane Mandiću, tvoja suza razdire i dušu i telo, prožima svaku poru herojstvom. Kad ti plačeš, i mi plačemo. Kad ti slaviš, i mi slavimo. Kad si ti ponosan na sebe, mi smo svi na tebe.

Pisao sam, a znao sam da pišem pravo. Rekao sam, a nisam pogrešio. Ne zato što sam prepametan ili vidovit, nego zato što vaterpolisti ne znaju drugačije.

Dajte mi inat, pretvoriću ga u medalju. Dajte mi nepravdu, vratiću vam je uz himnu i zastavu. Tako će vaša nepravda imati i zvuk i boju.

I da ne osvoje zlato, koliko su učinili za Srbiju, ne moraju ni skočiti u bazen više.

Fićo, nastavi da vodiš tu ekipu gladijatora koja se oslobodila lanaca i domogla oružja. Pred vratima smo Tokija.

Već imate večnost.

Vama je ostalo samo još nju da pobedite.

Grke ako pobedite, samo ćete staviti još jednu ciglu u ponos. Ako ne, zid je već dovoljno veliki da ga niko nikada neće srušiti.

Idemo po to zlato. Iz vode se digla istorija, gorda i ponosna.

Protiv svih. Ali sa nama. Svima. Napred u slavu.

(Telegraf.rs / Miloš Bećagović)