Ako bude do njega, ovako će Kešelj "lomiti" Bjelicu da se vrati u Zvezdu!
- Znam da je moj motiv povratka u klub bio trofej, jer sam se osećao prazno bez osvojenog trofeja sa Crvenom zvezdom - rekao je.
Na pitanje o tome kako je Crvena zvezda "slomila" Nikolu Kalinića i upisala prvo veliko pojačanje pred start uveliko vruće sezone 2021/22, Marko Kešelj nije imao odgovor jer, kaže, nije direktno učestvovao u pregovorima.
Međutim, ako na njemu, kao članu predsedništva KK Crvena zvezda zaduženog za sportska pitanja, bude bilo da "lomi" Nemanju Bjelicu, možemo već da pretpostavimo kako će taj razgovor izgledati.
- On je prvenstveno moj prijatelj i drug. Znam da je moj motiv povratka u klub bio trofej, jer sam se osećao prazno bez osvojenog trofeja sa Crvenom zvezdom. Dve prelepe godine koje smo nas dvojica zajedno proveli u klubu nismo krunisali nijednim trofejom, verujem da će se u njemu probuditi ista želja, da karijeru ovenča peharom sa Crvenom zvezdom i da će se jednog dana odlučiti za povratak - odgovorio je Kešelj, dok smo u Telegrafovom studiju pratili premijeru naših košarkašica na Olimpijskim igrama u Tokiju.
- Šta radi Stefan Jović, jesi li ga zvao? - bilo je "trik" pitanje, ali je Marko bio spreman.
- A, šta radi Bobi? - uzvratio je sa osmehom.
I da na ovome ostane, ABA liga naredne sezone biće vruće takmičenje. Pitali smo ga ko će biti opasniji rival crveno-belima, Budućnost ili Partizan.
- Jeste, dosta dobrih igrača je potpisalo u ovom prelaznom roku, ali derbi je jedan i zato je to što jeste. Zvezda - Partizan. Možda bi i moja lična želja bila da finale Jadranske lige bude Zvezda - Partizan. Dugo ga nije bilo, bio bi to pravi praznik košarke - rekao je Voždovčanin, koji je nosio crveno-beli dres u dva dijametralno suprotna perioda - dominaciji Partizana i dominaciji Crvene zvezde.
U pauzama "peglanja" za trofeje, ljubimci delija i grobara okupljali su se, borili kao lavovi za tih 12 mesta u reprezentaciji Srbije i, malo-po malo, vraćali je tamo gde pripada posle dugih i mučnih post-Indijanapolis godina.
Sa Mundobasketa u Turskoj 2010, za razliku od ovih Igara u Tokiju, ima šta da se pamti.
- Pamtim je, pre svega, po izuzetno dobroj atmosferi koja je vladala u ekipi. Vi koji ste bili tamo uz nas i sa nama, mogli ste da posvedočite. Pod broj dva, pamtim tu aut liniju na koju je Tundžeri stao i koja nam je oduzela da šansu da se borimo za zlatnu medalju. A, generalno šansu i da osvojimo medalju na prvenstvu, koju smo zaslužili, jer mislim da smo igrali najlepšu košarku na turniru. Taj poraz nas je totalno poremetio i sutradan nismo mogli ni bronzu da izborimo, što ostaje za celu generaciju velika žal - prisetio se Kešelj nepravde zbog koje se našem Savezu potom izvinjavao i predsednik FIBA.
Ali, kao i uvek u životu, naš mozak trudi se da pamti lepe trenutke, a najlepši u reprezentaciji - za Marka - bio je onaj kada španski spiker u neverici izgovara:
"Que triple madre mia".
- U toj utakmici četvrtfinala sa Špancima, malo ko je verovao da ćemo pobediti... Nedostajao je samo Pau Gasol, svi ostali su bili tu. I sad dolazimo mi, neki klinci, koji treba da ih izbacimo... Sama ta utakmica je bila baš kao i taj Teov šut na kraju, koji niko nije očekivao, pa ni mi na terenu pored njega - ispričao je Kešelj, dok se dvocifrena prednost naših košarkašica polako "topila".
- Iskreno, nismo se nadali da će šutnuti tako, sa deset metara, i na taj način izbaciti Špance sa Svetskog prvenstva - dodao je sa osmehom.
Kada smo ga pitali da li, znajući Miloša, misli da je imao jasan plan šta će uraditi u poslednjem napadu ili je odlučio u sekundi, otkrio nam je nešto nesvakidašnje.
- Pitali smo mi njega posle... Pitali smo ga ša ti bi - rekao je Kešelj i nastavio:
- Nisam imao snage, kaže, da idem na prodor. Šutnuo s deset metara i ubacio.
To je tako Miloš.
(Nikola Janković)