Srpski košarkaš izbačen sa OI, jer je ustao protiv dopinga: Sećanje na najskandaloznije Igre ikada
Bile su to najkontroverznije Igre ikada u istoriji
Minhenske Olimpijske igre 1972. godine ostaće u neprijatnom sećanju ljubitelja sporta, kao najkontroverznije igre u istoriji. Pre svega zbog tri skandalozna događaja koji su obeležili ovo takmičenje.
Jedan od njih je teroristički napada na izraelske sportiste u olimpijskom selu gde je ubijeno 11 sportista, a druga dva su pratila košarkaški turnir. Prvi onaj sa skandalom u finalu i vraćanju tri sekunde, a drugi se desio selekciji Jugoslavije.
Naime, reprezentacija Jugoslavije doputovala je u Minhen kao zvanični svetski prvak iz Ljubljane 1970. godine i, mada u prilično izmenjenom sastavu, nadala se osvajanju jedne od medalja.
Pobeda nad Italijom 85:78, na startu turnira, opravdala je velika očekivanja, ali je već u drugom kolu usledio neugodni i iznenađujući poraz od Portorika – 74:79.
Nekoliko dana kasnije u zvaničnom lekarskom izveštaju potvrđeno je da su neki igrači Portorika dopingovani igrali protiv Jugoslavije, pre svega Migel Kol najbolji strelac, ali je odlučeno da se utakmica registruje postignutim rezultatom.
Skandalozna odluka da se Portorikancima prizna pobeda izazvala je gnev među igračima i vođstvom jugoslovenske reprezentacije. Jedni su zahtevali da se iz protesta napusti takmičenje, drugi su želeli da igraju i pokušaju da izbore medalju. Na kraju postignut je dogovor da se takmičenje napusti.
Ipak, u jeku tih razgovora sa čelnicima FIBA i MOK- jugoslovenska delegacija je uspela da ubedi igrače da odustanu od namere. Sve, sem jednog čoveka Ljubodraga Ducija Simonovića koji je tada imao 23 godine.
Simonović je iz revolta odbio da igra i pre vremena se vratio kući. Razočaran u saigrače, košarkaški savez i nehumani sistem vrhunskog sporta, tada jedan od najboljih košarkaša Jugoslavije je po završetku karijere objavio knjigu “Olimpijska podvala” koja je upravo obradila ovaj slučaj.
Pod utiskom nepravedne odluke i uzdrmana unutrašnjim sukobima jugoslovenska ekipa je ipak nastavila takmičenje i sa sedam pobeda zauzela tek peto mesto.
Nakon toga, Simonović je zauvek izbačen iz reprezentacije Jugoslavije iako je godinama bio jedan od najboljih evropskih košarkaša.
Tokom igranja se uporedo posvetio i studijama, pa je postao magistar pravnih nauka i doktor filozofije.
Objavio je knjige “Pobuna robota”, “Profesionalizam ili socijalizam”, “Olimpijska podvala ‘božanskog barona’ Pjera de Kubertena“, “Sport, kapitalizam, destrukcija”, “Filozofski aspekti modernog olimpizma”. “Olimpizam i novi svetski poredak”, “Novi svet je moguć”, “Priče iz rupe“ i “Ustaj radniče!“
(Telegraf.rs)