Bodirogu i njegovog brata je čekalo 50 Zadrovih ultrasa sa kamenicama: Vođa Tornada posle tri decenije priča kako je spasao glavu srpskom košarkašu! (VIDEO)
Dejan Bodiroga je ispred Jazina možda bio na ivici smrti
Jedan od najboljih srpskih košarkaša Dejan Bodiroga obeležio je deceniju trofeja i uspeha reprezentacije Jugoslavije od polovine devedesetih i do početka dvehiljaditih godina i ostao je po tome upamćen.
Na početku svoje mlade karijere, as rođen 1973. godine, našao se u Zadru, gradu vruće atmosfere na tribinama i to pred građanski rat. O tome u snimku Branimira Kambera svedoči jedan od navijača Zadra.
- Njega (Bodirogu) je 1989, ili 1988. doveo Krešimir Ćosić. On je već tada osetio i video da će to biti veliki igrač. No baš u tom periodu je došlo do tog nesretnog rata. Početkom 1991. kad je svima bilo jasno da će doći do rata, njegov stariji brat je došao po njega u Zadar da ga odvede - rekao je Boris Marin, poznat među navijačima i kao Bore Poštar.
Marin je tokom osamdesetih i devedesetih bio vođa jedne od poznatih navijačkih grupa u Hrvatskoj "Tornado" koja prati utakmice Zadra.
- Došao sam kući umoran sa posla, ručao, prilegao i neko mi je pozvonio na vrata od stana. Mama mi je pokucala na vrata i rekla da me neko traži na vratima.
Obukao sam na brzinu trenerku i kućne papuče i tamo sam video mog prijatelja, košarkaškog menadžera Hrvoja Ciketića.
Kaže: Boro, jedini ti možeš da pomogneš, Tornado se skupio ispred Jazina i žele tući Bodirogu i njegovog brata. Čekaj da obujem patike i majicu i idemo - priča "Poštar".
Bodiroga je jednoj grupi navijača bio kriv za rat samo zašto što je iz Srbije pa su to hteli kamenicama da mu stave do znanja.
- Ispred Jazina sam video Butu i ekipu, njih pedesetak koji su držali kamenice u rukama. Pošto sam imao jak autoritet među njima, sve sam ih poslao kući.
Rekao sam: nemojte se sramotiti, pustite momka, dečko ništa nije kriv. Uglavnom, poterao sam ih. On i brat su se sretno vratili u Srbiju, ali dugo godina nakon toga, on je postao najbolji i poznati evropski košarkaš - priča Marin.
Godinama kasnije, njih dvojica su se sreli još jednom, ovog puta u drugačijim okolnostima. Bore Poštar je još bolje znao ko je Dejan Bodiroga, ali nije bilo i obrnuto.
- I jednom prilikom kad je nekoliko već nekoliko puta proglašavan za najboljeg zaredom u Evropi, u kultnom kafiću zadarskom Lojd, jedan prijatelj me je pozvao na mobilni. Rekao je: 'ajde Boro dođi do Lojda, jedan gospodin ovde bi hteo da te vidi.
Ja sam došao u Lojd i odmah sa vrata sam prepoznao Dejana Bodirogu. Ali šta se desilo. On se mene nije setio, jer su godine prošle, ja sam se i po konstituciji promenio i osedeo i ostario i dobio desetak kilograma viška... No, taj prijatelj je bio s njim u društvu i pitao je:
- Dejane, je l' možeš da se setiš ovog gospodina? To ti je Bora, vođa Tornada, vodio je još kad si ti bio ovde. Dejan ga je šapćući pitao: je li bre, je li to onaj što bije sudije? Aludirajući na jednu utakmicu kad se desio prekid.
Rekao sam mu: da, ja sam taj što bije sudije, ali nisam hteo da mu kažem da sam i onaj koji ga je spasio kad ga je brat odvodio iz Zadra. To nisam hteo - ispričao je Marin.
(Telegraf.rs)