Otpisani na braniku Srbije

Hvala Aleksa... Hvala Bogdane, Nikola, Dejane, Dušane... Hvala Ognjene, Boriša, Stefane, Filipe i Nikola... Hvala Vanja i Marko...

Samo sport Srbina spašava. Kroz njega živimo u onim snovima da jesmo ono što nismo i nismo ono što jesmo. Neki najbolji od nas danas uzmu loptu pod jednu mišku, zastavu u drugu ruku i krenu u nevreme. Svi vredni okupljeni oko ideje. Taj osećaj da smo sami na svetu se pojača, ponosni pratimo fenjer na čelu kolone i znamo gde nam je put - da trofejima i medaljama dokažemo ono što jesmo i ono što nismo.

Ne može neko da natera sebe da oseća nešto što ne oseća. To je ljudska bit, instiktivni ukaz.

Preporučujemo

Oni koji su se pojavili na prozivci shvatili su svoj poziv. Ne može svako da ima to u sebi. Sa mišlju da pobeda nije samo njegova i da pobeda nije samo kraj jedne utakmice - pobeda je radost svih i pobeda je samo početak.

I rekoše nema vere, nema nade, šta šačica dobrih može bez najboljih?

Može.

I te kako.

Košarkaši Srbije u srebru izliveni.

Ti dobri su za mene najbolji, a oni najbolji koji neopravdano nisu tu su dobri, ali za sebe.

Za nas su ovi najbolji i najveći, jer ovo srebro je za sve nas. Sve nas koji volimo i shvatamo, koji radimo razne poslove i borimo se, koji zapnemo i kada nam nije ni do života.

Četa odabrana i bez svesrdne podrške će se na štitovima i izranjavani vratiti u Srbiju sa plenom satkanim od vere.

Ma, koga briga sad za to zlato?!

Poslati su tamo da uzmu šta mogu, a oni su uzeli ono što zaslužuju.

Srebro i poštovanje.

Klub je lepa stvar i ljubav prema njemu je posebna, ali grb je sveta stvar i veća od svakog prstena.

Ko za sebe ima dosta, podeliće i sa drugima ako je pravi. Oni najveći se pamte isključivo u plavom dresu...

Hvala Aleksa... Hvala Bogdane, Nikola, Dejane, Dušane... Hvala Ognjene, Boriša, Stefane, Filipe i Nikola... Hvala Vanja i Marko...

Hvala za naše srebro.

Ovaj fenjer i dalje gori.

Iz čitave kolone se čuju reči ohrabrenja.

Napred, braćo...

Srebrni petrolej raspalio je priču najlepšu.

Svetom se pročula priča da se iza zelenih gora Zlatara i Zlatibora, preko Dunava, Save i Drine, na Pešteru i pod Avalom, od Subotice do Vranja jedna opasna košarkaška sila probudila i spremna je za pokret...

Pokret ka Parizu.

(Telegraf.rs)